Krivaja je reka koju ubijaju dva puta godišnje, a njenom zagađenom vodom zaliva se naša hrana

Meštani Srbobrana apeluju da se situacija hitno promeni

Krivaja je reka koja se ubija dva puta godišnje, kažu stanovnici Srbobrana. Prvi put kada se u nju ispuste prljave industrijske vode, a drugi put kada nadležni spuste branu i preseku dotok vode, te se veliki deo reke pretvori u plitku baru, u kojoj ništa ne može da preživi.

Stanovnici koji žive uz ovu reku muku muče sa onim što im ona iz svojih gornjih krajeva donese. I to kada donese, jer su brane u višim tokovima često spuštene, zbog čega, naročito leti, ovde vlada suša. Vodom iz ovih reka, čak i kad je zagađena, neki poljoprivrednici zalivaju svoje kulture, a ti plodovi stižu na stolove širom zemlje.

Preporučujemo

- Postoji nekoliko brana od Srbobrana do Bačke Topole, koje se spuštaju i zaustavljaju dotok vode, da bi se pojedina preduzeća snabdebvala vodom i zalivala ratarske kulture. To je vrlo problematično po pitanju ekologije, jer voda nestaje, bude je svega nekoliko centimetara. Smešno je gledati kako mali pačići šetaju po vodi - kaže Dragan Kurjački iz Ekološkog pokreta Srbobran za Vojvođansku zelenu inicijativu.

Kako stanovnici kažu, od Bačke Topole dobijaju potpuno zagađenu vodu.

- Oni nemaju kanalizaciju i sva njihova kanalizacija se izliva u Krivaju. Ta se voda koristi za zalivanje krompira, koji se dalje prodaje čipsanama. Radnici na pumpama imaju velikog poteškoća pri navodnjavanju, jer pumpe često zapuše zbog otpada i velikog zagađenja - dodaju.

TRIVAN: ZAŠTO LOKALNE INSPEKCIJE NE RADE SVOJ POSAO?

Na pitanje šta može da se uradi u slučajevima ovako zagađenih reka, čija se voda ipak koristi za navodnjavanje poljoprivrednih dobara, ministar zaštite životne sredine  Goran Trivan kaže da mnogo toga može da bude učinjeno.

- Potrebno je više discipline i novca. Disciplina podrazumeva pitanje ko to zagađuje Krivaju? Kada odgovorite na to pitanje, znaćete ko treba da odgovara za zagađenje. Pitate se onda zašto onog ko zagađuje još niko nije sankcionisao, i ako nije - šta to radi lokalna inspekcija? Zašto ne podnosi prijave, kada za tako nešto ima ovlašćenje? To nije pitanje pomešanih ovlašćenja, već nekorišćenja istih. Ono što ja vidim kao ulogu društva i medija jeste da se vrši pritisak da bi se dobio odgovor ko zagađuje  - kaže Trivan.

Kurjački smatra da protiv ovakvih stvari ne treba da se bore samo oni koji žive uz Veliki bački kanal i Krivaju. Indirektne probleme imaju svi ostali, objašnjava, pogotovo građani Novog Sada i Beograda, jer tek oni ne mogu da znaju kakvom je vodom zalivano voće i povrće koje jedu i daju svojoj deci.

Iz JP "Vode Vojvodine" navode da su analize vode rađene 2016. godine, te da na osnovu toga može da se oceni da je kvalitet vode u Krivaji nezadovoljavajući. Dodaju i da u Republici Srbiji još nije donet pravilnik kojim bi bio propisan kvalitet vode za navodnjavanje i da ne postoji zakonski okvir za tačnu kontrolu vode zahvaćene iz Krivaje.

Zagađivači i nadležni u sprezi?

Popljoprivrednici kažu da su zato primorani da, pored reke, kopaju bunare, jer se nekim zagađivačima toleriše kršenje zakona.

- Onda se čudimo kada nam iz Nemačke vrate čitave kontigente proizvoda, jer su pali na fitosanitarnoj kontroli. Jedan od uzroka je sigurno taj - kaže Arsen Kurjački, poslanik u Skupštini AP Vojvodine.

Dodaje da je i sam svojevremeno zvao vodnog inspektora.

- Nekada sam radio u poljoprivrednoj inspekiciji i pre tri godine sam pozvao vodnog inspektora iz Temerina, inače mog poznanika. On je izašao na teren, konstatovao da je brana spuštena i zaista, nakon njegove intervencije, ona je ponovo podignuta. Posle dve nedelje vraćena je nazad. Ponovo sam ga pozvao, a on je rekao: "Prijatelju, nemoj da me zoveš, jasno ti je sve". I meni jeste jasno sve. Oni koji plaćaju doprinos "Vodama Vojvodine" mogu da rade šta hoće. Svi mi koji smo indirektni korisnici, mi smo u potčinjenom položaju. Tako to godinama ide. Očigledna je sprega vlasti, inspekcije, korisnika voda i zagađivača - tvrdi Kurjački.

Dodaje da "velika imanja koja su korisnici vodotokova i koja plaćaju vodne doprinose "Vodama Vojvodine", jesu Bogom dana i zaštićena, bez obzira na ekološku štetu koju proizvode".

Sa njim su saglasni i drugi građani Srbobrana, koji dodaju da su godinama podnosili brojne prijave na koje niko zaista nije reagovao.

Dodatni problem nastaje kada se brana konačno podigne, a to je obično onda kada se obuzdana reka veoma zagadi.

- Crkotine od krmača, otpad, mulj... oni otvore skroz branu i sve to se uliva iz jedne reke u drugu. Nije ni čudo što je nekoliko puta došlo do pomora ribe - kažu.

Ribolovački savez ukazuje takođe na probleme.

- Tu smo na terenu poštovanja zakonitosti, pravne države. Srbija ima još mnogo toga da uradi po tom pitanju, ali mi smo vrlo spremni da reagujemo na svaku od ovih stvari koje spominjete. Ali bih posebno istakao da je uloga civilnog društva i nevladinih organizacija veoma važna. Postoje opštine u Srbiji u kojoj su nevladine organizacije podnele po više prekršajnih i krivičnih prijava protiv zagađivača životne sredine i to se procesuira - kaže Trivan.

(Telegraf.rs/Vojvođanska zelena inicijativa)