Sve epidemije i pandemije sa kojima se borila Srbija: Sada strepi od koronavirusa koji odnosi živote

Preživeli smo pegavi tifus, grip hong kong, svinjski grip, male i velike boginje, groznicu Zapadnog Nila...

Ilustracija: Nikola Jovanović

Srbija, kao i ostatak sveta, svakodnevno prati da li će se i kod nje pojaviti prvi oboleli od novog koronavirusa. Ukoliko ova bolest dođe i kod nas, ne bi trebalo, uprkos novom soju, da imamo više obolelih nego od prethodnih bolesti koje su zadesile našu zemlju, a možemo se "pohvaliti" da smo imali manje od deset epidemija i pandemija izazvanih raznim virusima.  

PEGAVI TIFUS, 1914. godina 

Epidemija pegavog tifusa na početku Prvog svetskog rata zahvatila je valjevski kraj u oktobru 1914. godine da bi se kasnije proširila na ostale predele. Već u decembru bolest je dobila epidemijske oblike - zahvatila je Kolubaru, Podrinje, Posavinu, Jadar, a zatim i celu Srbiju. Obolelo je ukupno 500.000 do 600.000 stanovnika, dok se broj umrlih procenjuje na oko 135.000, od čega su 30.000 bili vojnici.

Pegavac iliti vašljivi tifus srpski lekari su uz pomoć stranih lekarskih misija savladali u Srbiji do avgusta 1915. godine.

Foto: Shutterstock

HONGKONŠKI GRIP, 1968/67. godina

Planetom se 1968. godine proširio hongkonški grip. Pandemija je bila relativno blaga, sa sporadičnim javljanjima oboljevanja pre prvog talasa i ostala je blaga i u drugom talasu, izuzev u nekim zemljama. U svetu je 1968. i 1969. godine od hongkonškog gripa H3N2 umrlo između 800.000 i 2 miliona ljudi, a koliko je ljudi u Srbiji pogodio ovaj virus gripa, prema rečima profesora dr Zorana Radovanovića, epidemiologa, niko nema taj podatak.  

 VARIOLA VERA, 1972.  

Bivša Jugoslavija zapamćena je kao zemlja u kojoj se javila poslednja epidemija variole vere u svetu. Od velikih boginja tog proleća 1972. godine, pre tačno 45 godina u Srbiji je zvanično obolelo 175, a umrlo 40 ljudi.

Znak za uzbunu 14. marta 1972. godine stigao je sa Kosova. Epidemija je počela u selu Danjane kod Ðakovice, a zatim se preko Novog Pazara proširila na Čačak i Beograd.

Foto: Wikipedia/Centers for Disease Control and Prevention

MALE BOGINJE, 1997. godina

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Nakon uvođenja obavezne vakcinacije u Srbiji 1971. godine, obolevanje je značajno smanjeno. Epidemije su se javljale u proseku na 3 do 5 godina, ali je bilo mnogo manje obolelih u odnosu na period pre uvođenja vakcine.

Deset godina kasnije u Srbiji javila se još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelila iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.

Male boginje Srbiju su pogodile i 2017. godine i 2018. godine. Tada je obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo. 

foto: pixabay.com

PANDEMIJA SVINJSKOG GRIPA A(H1N1), 2009. godine

Smatra se da se ova bolest prvo pojavila u Meksiku, a novi soj virusa je klinički identifikovan 24. aprila 2009. godine. Prvi potvrđeni slučaj zaraze gripom A (H1N1) se dogodio u gradiću La Glorija u meksičkoj državi Verakruz, kada je 2. aprila 2009. oboleo četvorogodišnji Edgar Enrike Hernandez. On se danas smatra "nultim pacijentom". Prema izveštaju od 6. avgusta 2010. virus H1N1 je bio potvrđen u više od 214 država, a zabeleženo je najmanje 18.449 smrtnih slučajeva.

U Srbiju ga je tokom leta 2009. prvo doneo naš čovek koji je boravio u Argentini, a do kraja pandemije laboratorijski je potvrđeno 617 obolelih i 52 smrtna ishoda. Međutim, lekari kažu da je bilo obolelo 10.000 osoba, dok se broj umrlih kretao između 250 i 500.

Inače, razmak između početka pretposlednje (1968) i poslednje (2009) pandemije gripa iznosi 41 godinu, što je najduži očekivani interval, kaže u svojim knjigama profesor Zoran Radovanović, a imajući u vidu iskustvo da se pandemije javljaju svakih 11 do 39 godina. To je ciklus potreban da se novi pandemijski soj raseje.

Foto: Pixabay/CreativesolutionisT

GROZNICA ZAPADNOG NILA, 2012. godina

Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni rezervoar zaraze su različite vrste ptica, u kojima se virus održava, dok se čovek zarazi slučajno i infekcija se sa njega dalje ne prenosi.

Iako je uglavnom prenosi tigrasti komarac, u Srbiji ju je prenosio naš domaći, kuleks pipiens, koji je bio zaražen. 

Prvi put ova groznica se u Srbiji pojavila 2012. godine kada je zvanično 71 osoba obolela, dok je 9 umrlo. Inače, od 2012. do 2018. godine u Srbiji je registrovano 989 slučajeva ove groznice, a zabeleženo je i 97 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa tim oboljenjem.

VIDEO: 2 simptoma koja mogu ukazati na to da ste oboleli od koronavirusa, a ne od sezonskog gripa

(LJ. R. - lj.racic@telegraf.rs)