Slavimo Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg

Spasovdan spada u pokretne praznike - pada istog dana, ali se menja datum jer se računa od Vaskrsa

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Spasovdan se praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

Na dan svoga Vaznesenja Hristos je rekao Apostolima:

Preporučujemo

- Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i učite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, poučavajući ih da drže sve što sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.

Hristos se taj dan, kako samo ime kaže, vazneo na nebesa nakon što je 40 dana posle Vaskrsa hodio zemljom. 

U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.

Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava ali i zavetina za čitavo selo.

Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.

Ova slava simbolično ukazuje na stalno uzdizanje - vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.

Današnju formu postojećeg slavskog obreda uobličio je 1862. godine mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, tada i poglavar Crkve Kneževine Srbije, na čiji je predlog, upućen knezu Mihailu Obrenoviću, 1863. godine i sagrađena Vaznesenjska crkva.

Ova crkva uspela je da sačuva originalni barjak Uprave grada.

(Telegraf.rs)