Ovako izgledaju ruke šabačkih medicinara dok se bore sa koronom: "Satima ne jedemo, ne idemo u WC"

U jednoj smeni sedmoro tehničara ima zadatak da na oku drži 120 pacijenata i svakom pruži adekvatnu negu

Foto: Privatna arhiva

Još 13. jula, kada je Šabačka bolnica, zbog velikog broja zaraženih korona virusom, pretvorena u kovid opštu bolnicu, postalo je jasno da će medicinari u ovom gradu podneti najveći teret u borbi protiv aktuelnog virusa. Oni ovo leto provode u skafanderima i ne misle o odmoru, jer svakodnevno brinu o pacijentima iz celog okruga. Složni u nameri da ovu borbu, zajedno sa onima čiji životi od njih zavise, izguraju do kraja, šabački heroji u belom rade kao jedan.

Složno, profesionalno i odgovorno, bez obzira na godine staža, rizik i pitanje ko ih čeka kod kuće, ovi ljudi iz dana u dan podižu elan pacijentima i jedni drugima.

- Imam potrebu da kažem da sam ponosna na sebe i na svoje kolege. U ovom trenutku smo svi angažovani podjednako i bez izuzetka svi radimo dan i noć pod punom opremom, sa punim kapacitetom obolelih od Kovida-19. Ujedinjene iz svih službi, kako starije koleginice, od 60-ak pa i više godina, tako i mlade i one koje kod kuće imaju malu decu. Odgovorne, profesionalne i složne - napisala je na svom Fejsbuk profilu medicinska sestra Jasmina Vereš, koja mesec dana radi u crvenoj zoni na Grudnom odeljenju Opšte bolnice.

U jednoj smeni sedmoro tehničara ima zadatak da na oku drži 120 pacijenata i svakom pruži adekvatnu negu, koja je u ovim trenucima od presudnog značaja. U svom radnom veku suočavali su se sa svim i svačim, ali po prvi put sa ovakvom pošasti.

- Radila sam 15 godina na ortopediji i 6 na urgentnom prijemu, gde sam imala razne ozbiljne slučajeve – saobraćajke, trovanja, prelome, povrede, svašta. Međutim, pacijenti su prilično uplašeni jer i oni, kao i mi, prvi put susreću se sa ovim virusom, nije prijatno, nepoznato je, nije svejedno nikome. Oni primaju dosta terapija, jer konstantno imaju temperaturu i svi su uglavnom na kiseoniku - priča sestra kroz šta prolaze oboleli.

- Prilazimo im da bi osetili podršku. Bitno je da vide da smo im oslonac, svi nam se zahvaljuju, vide koliko radimo i kako – priča za Distrikt.

A mnogi im čestitaju što po letnjim temperaturama celu smenu provode pod punom zaštitnom opremom.

- Dvoje rukavica, kape, duple maske, kaljače, komlet čitav, kad to obučemo ostavljamo sve po strani, ulazimo na odeljenje i naredne sate ne pijemo vodu, ne jedemo, ne idemo u toalet, i sve tako dok se ne podele terapije i ne urade snimci i analize pacijenata, dok traje svaki kontakt sa njima. Kad krenemo sa odeljenja, sve skidamo, idemo pravo u kupatilo, tuširamo se i peremo kosu i tako svaki dan - kaže, jer su u najboljem slučaju slobodni „od jutra do sutra“.

Nada se nazire u smanjenom broju zaraženih, a do tada imaju jedni druge.

- Svojim kolegama sam prezadovoljna. U timovima sa svih odeljenja, koleginice koje imaju malu decu rade svaki dan, i koleginice koje imaju po 60 godina i na neki način spadaju u ugroženu grupu. I mladi i stari, svi radimo, ponosna sam na njih jer smo odličan tim. I oni koji bi otvorili bolovanje ne rade to upravo zbog solidarnosti prema kolegama i pacijentima. Iako smo svi umorni i psihički je veliki pritisak, držimo se jedni drugih - kaže Jasmina Vereš.

A kada sve ovo prođe, medicinski radnici Šapca pamtiće 2020. godinu po izuzetnoj kolegijalnosti i humanosti, koju su pokazali prema svojim sugrađanima.

Video: Pitali smo zdravstvenog radnika šta je najteže od početka korone: Njegov odgovor rastužuje

(Telegraf.rs)