Andrijana je sa 23 godine sela u kamion, zvali su je "dete od točka": Imam ceo svet pod kabinom
- Nisam bila kao druge devojčice, igrala sam se u kabini kamiona. Moja odluka da vozim kamion bio je šok za sve - priča Andrijana Kuzmanović
Kada nešto volite, ni protivljenje najbližih, ni niz predrasuda, ni ubeđivanja da to nije dobra ideja ne mogu da vas odvrate da idete za svojom pravom ljubavi, o čemu god da je reč, a da to nisu samo prazna slova na papiru koja lepo zvuče u teoriji, pokazala je mlada devojka iz Uba, Andrijana Kuzmanović (25), po struci zubni tehničar koja se od detinjstva zaljubila u kamione.
Preporučujemo
Studenti se plaše da zbog korone neće diplomirati na vreme: Više brinu za zdravstvo, manje za ispite
Nesreća u Novom Sadu: Vozilo Hitne pomoći naglo zakočilo, povređen medicinski tehničar
Ova prelepa mlada devojka je sa 23 godine počela da vozi kamion, ne zato što mora ili zbog neke prinude već zato što to najviše voli. Kako i sama priča, krv nije voda - Andrijana potiče iz šoferske porodice, deda i tata su bili vozači kamiona, te joj je prirodno pripao nadimak "dete od točka".
Andrijana je položila C i E kategorije u svojoj 23. godini i odmah počela da vozi.
- Potičem iz porodice vozača. Deda, tata, sada ja, mada su to najmanje očekivali od zubnog tehničara... Nikada nisam bila kao druge devojčice. Igrala sam se u kabini porodičnog kamiona. Možda se samo moglo pretpostaviti da se neću baviti svojom strukom, ali ne i da ću nastaviti tradiciju - priča Andrijana za Telegraf.rs.
Njena dozvola je, nastavlja ova mlada hrabra žena, C i E kategorije bila veliki šok za sve.
- Nerado su se pomirili sa tim - priča Andrijana koja, uprkos negodovanju najbližih, ali i brojnim predrasudama, nije nameravala da odustane od svog sna i svoje tako velike ljubavi.
Jer predrasuda "žena da vozi kamion?", jedna je od onih sa kojima se susrela i pre no što je sela u "grdosiju".
- Naravno... bilo je dosta predrasuda kako ću se snaći, da to nije ženski posao, da li ću moći da izdržim sve ono što ovaj posao donosi. I evo me, dve godine kasnije, ja sam tu. I slobodno mogu da kažem da sam stala rame uz rame sa mnogim muškarcima. Jer, krv nije voda! - ističe naša sagovornica.
A na pitanje da li je postojao prelomni trenutak u njenom životu koji ju je učvrstio u nameri da donese tako nimalo laku odluku, rekla je:
- Pa i ne. Jednostavno, jedno jutro sam se samo probudila sa željom da odem u auto školu i posavetujem se sa instruktorom. U odnosu na B kategoriju, s ljubavlju sam učila testove za C i E.
A osećaj je, kaže, bio neverovatan.
- Neverovatan. Moćan. Imala sam ceo svet ispod 12 točkova - kaže Kuzmanovićeva.
Najteži je prvi kamion
Pored svih nezgodnih, uskih neprohodnih puteva kojima je vozila kamion, Andrijana priznaje da je, ipak, najteže bilo zadužiti prvi kamion.
- Posle toga je sve išlo dosta lakše. Posebno kada se poverenje opravda. A naporan rad pobeđuje talenat - kaže.
Za sebe kaže da je jedina devojka iz Srbije koja je kamionom stičarom ušla u šumu i to vozeći najteže terene Majdanpek, Povlen, Rajac, Goč... To su, ujedno, bili i najveći izazovi sa kojima se suočila u prethodne dve godine, koliko upravlja "grdosijom".
- Najveći je bio kada sam otišla da vozim šticara (šumski kamion za utovar drva). Neki nisu bili ni putevi, već traktorke vlake (put za šumski traktor kuda se izvlače drva). A nekad ne izvlače ni traktori, već konji ili volovi. Kiša, sneg, bilo je svejedno. Drva su morala da budu natovarena - priseća se naša sagovornica.
Kako je opisala, s jedne strane nalazile su se stene i brdo, put koji je dovoljno širok za kamionski gaz, i provalija iliti potok iz kog se drva izvlače.
- Bilo je rizičnih situacija gde te blato svlačilo u provaliju. Meni se to desilo u Majdanpeku jednu noć pa da ne bih prevrnula prikolicu, morala sam sav teret da skinem sa nje - priča ova hrabra devojka koja se, kako kaže, ni tada nije uplašila.
- Čovek ne sme da bude uslovljen strahovima. Ne u takvim situacijama. Bilo je:"Uf, desilo se šta se desilo, da vidimo šta je najpametnije." I uz šumara, rešeno sve.
Uprkos svim poteškoćama, tek kada je kamionom ušla u šumu, zaljubila se u taj posao i uopšteno u šumu.
- Tu sam sebe pronašla - iskrena je Andrijana.
Za dve godine svašta je o poslu naučila.
- Ništa mi ne pada teško. Nemam problem da zavučem ruke u ulje, da ih umažem itd. Nisam svilena, znala sam i na početku samom šta me čeka - ističe Andrijana.
(Telegraf.rs)