Preminuo poznati etnolog, čuvar srpske tradicije: Dragomir Antonić (72) izgubio bitku sa koronom

Često je govorio da je profesiju izabrao slučajno, ali ju je toliko zavoleo da nije mogao da se bavi nekim drugim poslom

Poznati etnolog dr Dragomir Antonić (72) pre dva dana izgubio je bitku sa korona virusom. Bio je zaljubljenik u istinu i pravdu i nije dozvoljavao da memla obuhvati našu prošlost, pišu Novosti.

Preporučujemo

Antonić je dugo radio u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), kraći period bio je direktor Etnografskog muzeja u Beogradu, a zatim je radio u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge. Od studentskih dana bio je stalni spoljni saradnik RTS-s i to u Naučnom programu.

Napisao je "Srpski narodni kalendar", "Običajnik kod Srba", "Posni jelovnik", "Običajni bonton", "Bombardovanje se nastavlja", "Sve o afrodizijacima", "Običaji o Božiću", "Posni kuvar", kao i scenarija za više od 40 emisija o našim narodnim običajima. Na Hilandaru je bio 50 do 60 puta, a godine 1983. snimio je film "Život u manastiru Hilandar".

Od 2012. svake godine je objavljivao "Srpski narodni kalendar" u kome su opisani običaji šta je dobro, a šta nije započinjati i raditi svakog dana u godini. Za magazin "Pečat" Antonić je pisao kolumne desetak godina.

Često je govorio da je profesiju izabrao slučajno, ali ju je toliko zavoleo da nije mogao da se bavi nekim drugim poslom.

- Gledao sam da upišem nešto gde nema matematike – govorio je Antonić. - Tako sam polagao prijemni na Pravnom i Filozofskom fakultetu. Sećam se, na Etnologiji je bilo mesta za 25 studenata, prijavilo se 11, a devet je položilo ispit. Bio sam vredan student i posvetio se proučavanju srpskih običaja.

Čuvao je naše običaje i tradiciju.

Od 1976. do 1980. godine Antonić je kreirao i rukovodio "Etnološkim projektima proučavanja tradicije i promenama u narodnoj kulturi" na akcijama Mladih istraživača Srbije, čiji je jedan od osnivača. Radio je na više projekata Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Od 1991. do 1995. učestvovao je kao autor i vođa etnološke teme u multidisciplinarnom projektu Geografskog instituta SANU, Vlade Srbije i opštine Štrpce na temu "Ekonomski, prirodni, hidrološki i turistički potencijali Šar planine i Sirinićke župe". Saradnik je na trotomnoj "Enciklopediji pravoslavlja", a u raznim domaćim i stranim časopisima objavio je više od stotinu naučnih, stručnih i popularnih radova iz oblasti etnologije.

Autor je i osnivač duhovne manifestacije Sabor horova pravoslavnih monahinja u selu Četerež u opštini Žabari.

(Telegraf.rs)