Zašto nam deca tek sad otkrivaju kakav zločin je počinjen u Jasenovcu? "Dara", TikTok i jedan čas

Film koji govori o najtežem zločinu u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata dopro je do novih generacija

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: RTS/Shuttestock

Jedan kameni cvet, koji poput drugih socijalističkih spomenika stoji negde u Hrvatskoj za njih ne znači - često baš ništa. Neke priče iz prošlosti na stranama novina koje čitaju mnogo stariji, na kanalima koje oni po pravilu preskaču... Jasenovac, Jasenovac, to je samo deo nekih čudnih toponima koje danas ne uče u geografiji. I Jasenovac, i Kozara, i Jajce... i šta sve ne. Da li znaju makar za Šumarice?

Oni su mladi, rođeni posle svih ratova i bombardovanja, nacionalno osvešćeni, ali ne i dovoljno edukovani. "Dara iz Jasenovca" za njih je bila najveći šok.

To je moglo da se vidi i na omiljenoj društvenoj mreži najmlađih momaka i devojaka, pa i dece - onoj koju mi stariji nikako ne možemo da razumemo: "Tik-toku".

Jedan mladić je sa "smorenom" facom pozirao i napisao "Ja pre gledanja Dare iz Jasenovca", a potom snimio sebe kako ulazi u ormar uz natpis "Ja nakon filma uskačem u svoju vremensku mašinu kako bih ubio Anta Pavelića". Sledi animacija kako ovog momka "vuče" vremenska mašina.

Simpatično, jezikom mladih, a jezik mladih je upravo "Tik-tok", priznao je da ništa nije znao.

Drugi primer su četiri devojke, maltene devojčice, koje uz muziku dele naizgled veseli klip na kom jedu, piju i kuckaju poruke, uz potpis: "Ne, nismo se potresle zbog "Dare iz Jasenovca". Ne osuđujte, klip se nastavlja tako što im od "stresa" maltene ispada sve iz ruku.

Ima i onih mladih koji su i te kako čekali da pogledaju ovo ostvarenje.

"Verujem da su svi Srbi juče bili svojim kućama i gledali ovaj prelep, ali težak film. Naravno, i ja sam ga pogledao. Ali imajte na umu da u filmu nije prikazan ni jedan posto strahote Jasenovca. Bilo je dosta teških scena, od ubijanja, mučenja, pokatoličavanja...

Ali, jedna scena je ostavila baš veliki utisak na mene: "Rekli smo samo Jevreje i Rome, Zašto Srbi?; Zato što su Srbi!". Ali mi Srbi smo stvarno poseban narod. Mi jesmo nebeski narod. Mi Srbi smo božji narod, zato što naš ponos nismo izgubili od našeg rođenja i nećemo ga izgubiti do samog kraja. Srbin je učen ponosom da se bori, a ne ponizno da kleči. Srbija nije ćilim iz Sušaka. Naša nije svilen jastuk iz Brusa. Srbija nije šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar. Srbi znaju za nešto skuplje od glave, a to je naš ponos. Dok god postoji i jedan Srbin, postojaće i Srbija" - pričao je jedan mladić koji ima svega petnaestak godina.

I ovo su, realno, dobre poruke. Film koji govori o najtežem zločinu u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata dopro je do novih generacija. Ali, moramo mnogo da radimo na tome da se ne zaustavi sve na prostom predstavljanju nasilja, a dešavale su se i mnogo brutalnije stvari od onih prikazanih u filmu, već da im se pruži i pozadina cele priče.

Kako je nastala Jugoslavija i zašto je srušena Kraljevina? Ko su bile ustaše i kakav je bio položaj Srba u zloglasnoj NDH? Šta je genocid, sistematsko stradanje, kakvu su ulogu imali partizani, kako je došlo do oslobođenja? Kakva je uloga Josipa Broza? Šta znači slučaj Blajburg? Šta se dešavalo kod nas, ko je Milan Nedić? Šta predstavljaju Banjica, Jajinci, Sajmište? Gde su nestali beogradski Jevreji...

- Period Drugog svetskog rata izučava se u 8. razredu osnovne škole i u odgovarajućim razredima gimnazije i stručnih škola. U programima nastave i učenja predmeta "Istorija" u sadržajima i ishodima eksplicitno se pominje genocid nad srpskim narodom, kao i kvislinška tvorevina i njen poglavnik koji su za taj zločin odgovorni. Navodi se i ime Diane Budisavljević, zbog njene uloge u spasavanju hiljada srpske dece od sigurne smrti u ustaškim logorima - saopštili su u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za Telegraf.

Profesori: U praksi to je jedan čas

Sva ta velika pitanja, a posebno teško pitanje stradanja Srba u NDH ne mogu stati u jedan čas od 30 minuta, koliko je planom i programom predviđeno za većinu đaka osnovne i srednje šole.

Nekoliko profesora iz osnovnih škola sa kojima smo pokušali da stupimo u kontakt nisu želeli da govore ovoj temi. Film je izazvao velike reakcije i ne žele da se njihove reči pogrešno protumače.

Ipak, Aleksandar, profesor istorije u Osnovnoj školi "Branko Radičević" iz Velikog Središta kod Vršca objasnio nam je kratko i jasno koliko deca zaista uče o NDH.

Koliko se stvarno uči o NDH u školama?, upitali smo ga.

- Stvarno - jedan čas. Na jednom času je građanski rat i osim časa obrade ima i čas sistematizacije, koji obuhvata ljudska stradanja. To je manje od 3 posto gradiva istorije, a istorija je 5 posto od svih predmeta u osnovnoj školi - katao nam je.

Istorija NDH izučava se u osmom razredu.

Ipak, predavanja treba, kaže, da budu prilagođena uzrastu.

- Počne se od nekog pitanja, na primer: "Da li znate da ljudi nisu imali da jedu", ne počne se od onog što smo videli, eksplicitnih scena i to bi bilo prikladno više za srednju školu - kazao nam je nastavnik.

Ipak, kako kaže, njegovi učenici pitali su ga za utiske o filmu. On nije stigao da pita i njih jer - časovi su skraćeni.

- Moj utisak je da je film strašan, ali da odgovara istini. To je prvi srpski (ne jugoslovenski) film snimljen o Jasenovcu - zaključuje.

Ni u srednjim stručnim školama nije bolja situacija.

O Jasenovcu se uči jedan čast tokom trogodišnjeg ili četvorogodišnjeg obrazovanja. To je jedna lekcija.

- Učenici svakako imaju određena znanja o Jasenovcu. U nastavnom planu i programu postoji lekcija koja se zove Genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH za drugi razred srednjih škola... Ali, koliko nauče na tom jednom času, to je veliko pitanje. Da li su ga "prespavali", da li su došli taj dan u školu... To nije nešto o čemu se govori tokom celog školovanja. Mi smo stručna škola, a morate znati i da se programi razlikuju od škole do škole u skladu sa obrazovanjem koje se tu dobija. Mi imamo i odeljenja koja istoriju uče samo jednu godinu i izučava se nacionalna istorima. Naravno, najbolje se istorija uči u gimnazijama - kazali su nam sagovornici iz ove škole.

Pripremaju se novi udžbenici

Kako su nam objasnili u Zavodu, donet je novi program istorije za 8. razred.

- Na osnovu ovog programa pripremljeni su rukopisi udžbenika, čije je ocenjivanje upravo u toku. Nijedan od njih neće dobiti pozitivnu ocenu ukoliko nije usklađen s programom, što podrazumeva i to da je odgovarajući prostor posvećen ljudskom stradanju u NDH, posebno u logoru Jasenovac - objasnili su nam.

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

- Objasni značenje pojmova genocid i Holokaust;

- Istraži memorijalne spomenike u lokalnoj sredini i učestvuje u organizovanju i sprovođenju zajedničkih školskih aktivnosti vezanih za razvoj kulture sećanja;

- Obrazloži smisao negovanja sećanja na važne događaje i ličnosti iz istorije savremenog doba;

- Pokaže odgovoran odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu sopstvenog i drugih naroda;

- Identifikuje osnovne karakteristike totalitarnih ideologija i navodi njihove posledice u istorijskom i savremenom kontekstu;

- Prepozna, na primerima iz savremene istorije, važnost poštovanja ljudskih prava;

- Identifikuje uzroke, elemente i posledice istorijskih sukoba i ratova i diskutuje o mogućim načinima prevencije konflikata;

- Uoči odraz istorijskih događaja i pojava u književnim i umetničkim delima...

"Dara iz Jasenovca" može da bude deo školskog programa

- U našim programima nastavnici se upućuju da u radu s učenicima što više koriste dokumentarne i igrane video materijale. O sjajnom dokumentarno-igranom filmu "Dnevnik Diane Budisavljević", na primer, Zavod je krajem 2019. godine, na zahtev distributera, dao stručno mišljenje u kojem su obrazložene karakteristike filma koje su od značaja za obrazovanje i vaspitanje učenika osnovnih i srednjih škola i preporučeno je njegovo prikazivanje. U

mišljenju smo, pored ostalog, ukazali na činjenicu da današnja deca i mladi zbivanja iz Drugog svetskog rata posmatraju sa distance od skoro 80 godina i da je zbog toga značajno da se neki događaji, kao što je genocid nad srpskim narodom u NDH, povežu sa konkretnim ljudima i ne ostanu bezlične pojave  - kazali su nam u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ono što film pruža više u odnosu na lekciju iz knjige jeste - lični primer i bliskost gledaoca sa prohujalim događajima.

- Istakli smo i da je pristup koji favorizuje učenje kroz primere iz prošlosti široko prihvaćen u obrazovanju i vaspitanju i da učenici uz pomoć filma imaju mogućnost da još življe shvate kako je izgledalo ljudsko stradanje i život sa strahom samo zato što se pripada drugom narodu ili veri. Istakli smo i da je jedan od ciljeva našeg obrazovno-vaspitnog sistema priprema učenika za život u demokratski uređenom i humanom društvu, zasnovanom na poštovanju ljudskih prava, prava na različitost i brizi za druge i da je zato važno da steknu jasnu sliku o tome šta se tokom ratova dešava sa ljudima, posebno sa decom i njihovim pravima. Ovakvu preporuku, bez sumnje, zaslužuje i "Dara iz Jasenovca".

Video: Aleksandar Vučić: Dara iz Jasenovca snimljena je na moju inicijativu

(Telegraf.rs)