Korona zaustavila mnoge operacije: Šta da rade oni koji su bili na listi dok je bolnica bila kovid?

* Pacijenti koji su imali zakazane operacije a nisu im urađene jer su bolnice bile kovid trebalo bi da se jave tim ustanovama * Pacijentima čije je stanje u pogoršanju one se rade, drugi se odlažu

Pixabay

Pandemija korona virusa odložila je mnoge operacije u svetu pa i u našoj zemlji. Liste čekanja i zakazane operacije koje nisu hitne ostale su maltene onakve kakve su i bile jer se u bolnicama koje su izašle iz kovid sistema, pa i u onima koje nisu nikada bile u njemu, rade uglavnom samo hitne operacije, i onkološkim bolesnicima.

Mnogi građani su početak pandemije dočekali na listama za operaciju. U toku nje čekali su na svoj datum zbog operacije kuka, kolena, bruha, kile, prostate... Kada je došao njihov datum, bolnica je ušla u kovid sistem, bila je predodređena borbi za živote obolelih od korone, a oni su "ispali" sa liste.

A kada bi bolnica izašla iz kovid sistema, radile bi se samo operacije koje su hitne. To i jeste preporuka epidemiologa i Kriznog štaba za borbu protiv korone, kako se zaraza kovidom 19 ne bi širila zdravstvenim ustanovama.

Jedna od bolnica koja je izašla iz kovid sistema nedavno je Kliničko-bolnički centar Zvezdara, međutim, ime ove ustanove se često pominje kada se govori o povraćaju bolnica u njega.

Do tada, u njoj se sada zbrinjavaju drugi pacijenti, a kako nam je rekao direktor, profesor dr Petar Svorcan, sada se rade samo hitne operacije i na pacijentima koji imaju malignitete.

Na pitanje da li prethodno zakazani pacijenti za hirurške intervencije treba sami da se jave ustanovama u kojima su bili zakazani ili će biti pozivani, kaže:

- Sami se javljaju.

Operativni program smanjen je i u ustanovama koje nisu bile kovid.

Profesor dr Miljko Ristić, savetnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" izneo nam je podatak koji najbolje govori koliko je redukovan program operacija. Prošle godine su naime, uradili za 50 odsto manje hirurških intervencija. Pritom, oni su primali sve hitne slučajeve.

- Iskreno, program u Institutu "Dedinje", kao i na ostalim kardiovaskularnim klinikama značajno je redukovan. Mi smo u prošloj godini uradili 50 odsto manje operacija nego što smo planirali. Pacijenti se zakazuju po redu hitnosti, koje smo mi grupisali u nekoliko grupa, po stepenu ugroženosti pacijenata. Termin operacije je za dosta pacijenata odložen, ali je to urađeno nakon razgovora sa pacijentima - navodi prof. dr Ristić.

Što manji broj pacijenata u bolnicama

On objašnjava da postoji komisija od 3 do 5 lekara, koju su formirali, i koji svakodnevno pozivaju pacijente sa spiska za operaciju da se utvrdi njihovo zdravstveno stanje.

- I, kako bismo videli da li je moguće da se njihova operacija odloži s obzirom na to da je i preporuka epidemiologa i Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa da se broj pacijenata u bolnicama smanji na što manju meru. U suprotnom, mogućnost zaraze je veća - kaže prof. dr Ristić.

Dodaje da ovakva situacija ne može dugo da traje, jer svaki pacijent treba da se operiše na vreme.

- Što se ranije operiše, uspeh lečenja će biti bolji, tako da je sada teško naći neku sredinu. U svakom slučaju, mi smo svakodnevno u komunikaciji sa pacijentima. Komisija konstatuje da li je njegovo stanje stabilno, da li postoji realna mogućnost da se odloži operacija, a oni pacijenti čije se stanje pogoršava se odmah primaju - objasnio je prof. dr Ristić za Telegraf.rs.

Kroz apel lekara koji se bore za živote obolelih od kovida, uvek se čuje da se mera treba pridržavati i vakcinisati se, i zbog pacijenata koji moraju da se leče i od drugih bolesti. Za njih, pogotovo za one koji nisu hitni, u jednom momentu, krajem prošle godine, maltene nije bilo nijedno mesto u bolnici, jer su sve bile u kovid sistemu.

To što nisu hitni, ne znači da ne treba da se leče. Uostalom, na listi za operaciju ne bi bili, da im ona nije neophodna.

(Telegraf.rs)