Najpoznatija advokatica o najtežem slučaju, pritiscima: U medijskim predmetima javnost sudi pre suda

*Najkompleksnije je bilo suđenje po optužnici za krivično delo Odavanje državne tajne iz 2001. godine * Od februara zbog korone nisam u sudnici i jedva čekam da se vratim * Pritisci su neprestani i sve grublji, sveobuhvatniji i uporniji *Kada je advokat žena, obaveza se utrostručuje

Foto: Privatna arhiva

Najpoznatija advokatica u Srbiji, koja decenijama unazad radi samo na velikim sudskim predmetima koja su i te kako pod lupom javnosti, Zora Dobričanin-Nikodinović kaže u intervjuu za Telegraf.rs da nju "tera" maler, pa je posebno hoće ti "medijski predmeti gde javnost neretko sudi, presuđuje i osuđuje pre suda".

Bez obzira na to, svoj posao obožava, i zato nestrpljivo čeka da se vrati u sudnicu u koju nije išla od februara kada je dobila korona virus. U razgovoru za naš portal otkrila je koji joj je predmet u karijeri bio najkompleksniji, a zbog kojeg je išla na sve postojeće kurseve da bi savladala rad na računaru, zatim da se bori da ubistvo advokata bude kvalifikovano kao poseban oblik krivičnog dela - teško ubistvo, pričala nam je i o tome da li ima pritisaka na pravosuđe, koliko je teško biti žena advokat, ali i kako je, na neki način, "uticala" da joj i sinovi krenu njenim stopama. 

  • Da li bih pogrešila kada bih rekla da je Zora Dobričanin advokat koji uzima najzahtevnije predmete ili mi se samo tako čini? Navešću samo nekoliko. Slučaj Zakintos, Jovica Vukotić, Ivan Kontić, "Jovanjica", branite optužene za ubistvo Ćuruvije, zastupali ste i Branka Berčeka, osuđenog za pokušaj ubistva Vuka Draškovića...

Činjenica je da sam radila sve te slučajeve koji interesuju javnost a koje ste pobrojali, i da su svi vrlo zahtevni. Međutim, spisak tih takvih predmeta se ne iscrpljuje i ima još težih, za odbranu zahtevnijih predmeta od ovde pobrojanih koje radim ili sam radila. Mene "tera maler" da me posebno hoće ti medijski predmeti gde javnost sudi, presuđuje i osuđuje pre suda. Gde se drastično krši pretpostavka nevinosti, gde mnogi nepismeni i polupismeni kvazi pravnici, politikanti i umišljeni stručnjaci za sve i svašta agresivno kroje javno mnjenje, vrlo često iznose laži i izmišljotine i na taj način u javnosti prave lažnu i pogrešnu predstavu o tim predmetima, pa tako i iščekivanja javnosti u skladu s tim njihovim scenarijima.

Kad se onda ispostavi da za takav scenario nema dokaza u spisima predmeta, onda kreće drvlje i kamenje na sudije, pa čak i otvorene pretnje ne bi li ih na taj način naterali, ucenili da presude kako scenaristi žele. Nekad to ide u drugom smeru pa se kreće sa hvalospevima o sudećim sudijama (što valjda zavisi od procene). Ali, efekat je isti... Svakako u takvim predmetima je uvek napeto i oseća se pritisak u svakoj pori svakog od nas učesnika u postupku. Apelujem da niko ne sme da ometa  put ka pravdi i istini, jer se ovakvim nedozvoljenim pritiscima i uticajima utiče na nezavisnost sudstva i na pravnu sigurnost, Ustavom zagarantovani standard pravne države.

  • Na kojim i na koliko predmeta sada radite?

U svakom trenutku radim na puno predmeta. Trenutno se spremam za pripremno ročište u predmetu "Jovanjica - drugi čin", a intenzivno radim i na drugim predmetima koji vas zanimaju kao što su suđenje povodom ubistva Slavka Ćuruvije, suđenje u predmetu Jovanjica, Ivan Kontić, slučaj paljevine kuće u Grockoj, paljenje američke ambasade i više drugih predmeta za ubistva, kao što je, na primer, ubistvo Blaža Đurovića, zatim zloupotrebe službenog položaja poput predmeta poznat kao "Kolubara pljačka veka". Takođe, imam predmeta u vezi sa drogom, ili iz oblasti visokotehnološkog kriminala...

Međutim, s obzirom na to da sam se razbolela još u februaru, neposredno nakon što sam primila prvu vakcinu, već više od dva meseca sam "van sudnice", "van stroja", i osim što ne podnosim ovo stanje fizičke slabosti, iskreno da vam kažem, uželela sam se tog adrenalinskog osećaja... Nadam se, brzo se vidimo u sudnici.

  • Koji vam je predmet bio najzahtevniji do sada a na koji ste najponosniji?

Uh... U karijeri sam i imala samo teške slučajeve, svaki iz drugih razloga. Neki zbog same činjenice ko je okrivljeni, neki zbog vrste i težine krivičnog dela, načina izvršenja i vrste dokaza, neki zbog pritiska javnosti i razbuktalih "navijačkih" strasti gde smo gotovo linčovani kako okrivljeni klijenti, tako i mi branioci. Najkompleksnije je, ipak, bilo suđenje po optužnici za krivično delo Odavanje državne tajne iz 2001. godine, kojom se okrivljenima stavljalo na teret da su nepozvanim licima učinili dostupnim diskove sa podacima o određenim licima. Okrivljeni su bili Nikola Ćurčić, Radomir Marković, Branko Crni i Milan Radonjić, šefovi nekadašnjeg Resora Državne bezbednosti. To je jedan od mnogo predmeta pokrenutih posle petooktobarske "revolucije", kad su pobednici u svom revanšističkom naletu prema prethodnoj vlasti izmislili milion postupaka "protiv bivšeg režima", kako su tada govorili.

Trudili su se da to bude što zvučnije, pa tako zamislite kako to zvuči "odavanje državne tajne", ali na kraju "predstave" od toga nije bilo ništa jer je presuda pravnosnažna oslobađajuća, kao i što su presude za sve moje klijente po tim političkim krivičnim prijavama i optužnicama iz tog vremena. Nije dokazano da je došlo do odavanja državne tajne, a čak i da je došlo do odavanja tajni koje su navodno bile na tim spornim diskovima, to ne bi predstavljalo nikakvu opasnost po bezbednost zemlje... To je bio iscrpljujući postupak, gde je bila isključena javnost i nisam mogla ni sa kim da se konsultujem i nismo imali tada mogućnost stručnog savetnika kao danas. A, na primer, imali smo s jedne strane u dokazima rezultate najmodernijih dostignuća informacionih tehnologija kakva se primenjuju u tajnim službama, kriptovanje i slično, a s druge strane anahrone propise Državne bezbednosti još iz 70-tih godina pod koje je trebalo podvesti i kroz koje je trebalo sve to tumačiti... Užasno teško.

Foto: Shutterstock

Sudije su, na primer, zakazivale posebna suđenja gde smo se danima upoznavali s tim propisima, bukvalno smo svi učili jer nam je svima osim okrivljenima, to bilo potpuno nepoznato. Bio je to vrlo visok profesionalni nivo suđenja u svim različitim većima koliko god ih se izmenjalo i u prvom i u drugom stepenu. Dodatno, moram da kažem jednu zanimljivu stvar. Ja u to vreme nisam znala da radim na kompjuteru, praktično sam ga iz isključivala iz struje kad hoću da ga iskljucim, ali zbog tog predmeta sam išla na sve moguće kurseve i savladala sve nivoe, kako bih što bolje ušla u materiju, i uspela sam. Koliko je težak postupak bio govori i činjenica da je odmah nakon hapšenja okrivljenih za to krivično delo, došlo do izmene zakona i to je objavljeno u Službenom glasniku. Međutim, čim je tadašnja vlast shvatila da će taj propis ići u korist okrivljenima i da je to što su propisali praktično dekriminalizacija onog što se okrivljenima stavlja na teret - oslobađajuća okolnost, brže bolje su izmenili  propis nakon što su ga već objavili u Službenom glasniku, a pre nego što je stupio na pravnu snagu“.

  • Bilo je, dakle, pritisaka jedne na drugu vlast?

Zamislite koliki je to pritisak bio i uticaj tada izvršne na zakonodavnu vlast i pritisak svih zajedno na sudsku vlast! U početku, prvih nekoliko godina bukvalno smo zastrašivani, praćeni, prisluškivani ... Naravno sve to nezakonito. Postupak je trajao nešto manje od deset godina. Ponosna sam na završnu reč koju sam dala u tom postupku jer je verovatna najbolja u mojoj karijeri i ako je ikad neka završna reč uticala da presuda bude ovakva ili onakva, onda je to bilo u ovom slučaju Posebno što je potom rezultiralo oslobađajućom presudom za okrivljene. Ponosna sam na to i na još mnogo mnogo drugih odbrana od kojih su mnoge poznate javnosti, a mnoge i nisu. Volim svoj poziv advokata i ponosna sam na sve što sam radila... malo toga, vrlo malo bih promenila ili radila drugačije nego što sam. 

  • Kada bi vas pitali šta biste menjali u Krivičnom zakoniku šta biste predložili i zbog čega?

Radna grupa za Krivično pravo advokatske komore Srbije koju ja vodim, predložila je Ministarstvu pravde da ubistvo advokata bude kvalifikovano kao poseban oblik krivičnog dela - teško ubistvo... Sad mi u tački 8. člana 114. KZ predstavljamo  "lice koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja" neimenovane profesije, dok su svi drugi učesnici u krivičnom postupku striktno pobrojani u tački 7. istog člana - sudija, javni tužilac, zamenik javnog tužioca, policijski službenik... Ali, nigda ne piše "ko liši života advokata...", a mi na tome insistiramo posebno nakon ubistva Miše Ognjanovića jer smatramo da je to od ogromnog značaja posebno kod činjenice, da su za kratko vreme ubijena brutalno dva advokata i jedan advokatski pripravnik, a da se niko osim porodica i nas kolega advokata nije mnogo "potresao " zbog toga, već su nesrećne stradale kolege i mrtve blatili nedopustivo tražeci krivicu u poslu kojim su se bavili, uvezujući ih u neke loše priče.

Miša Ognjanović, advokat Foto: Milena Đorđević

Svi koji su tako postupali praktično su pravdali te gnusne zločine i ogrešili su se o njih, njihove porodice, pravdu, istinu i našu profesiju... Pre i posle svega, pucanj u advokata je pucanj u Justiciju i zato smatram da je ova izmena KZ neophodna jer smo mi imenovana profesija koja je deo pravosuđa. Mi smo ustavna kategorija koja pruža pravnu pomoć građanima, i kao takva zaslužujemo krivičnopravnu zaštitu na način koji smo predložili a na čemu lično već više od deceniju insistiram.

  • Ima li pritisaka na prvosuđe i koliko je ono učestalo u odnosu, da kažemo na period pre jedne decenije?

Pritisci su neprestani i sve grublji, sveobuhvatniji i uporniji. Pritisci se vrše na sve učesnike u postupku, i na sudije i na tužioce i na advokate. Svi smo svedoci decenijama da se posebno kroz medije šalju poruke pritiska od raznih koji sebe smatraju lučinošama pravde, a uglavnom iza tih agresivnih nastupa stoje razni strani fondovi i projekti, razna udruženja i nevladine organizacije. Svakako veliki interesi raznih sponzora, pa tako ti glasnogovornici ne prezaju ni od čega da prikriveno i sve ćešće grubo i direktno vrše pritisak zarad ostvarenja projektovanih ciljeva.

Takođe, sve češće se krši pretpostavka nevinosti posebno na pojedinim društvenim mrežama, sve pod velom slobode mišljenja, slobode govora, koji ne retko predstavljaju izrazit govor mržnje. Na žalost, te mreže su dale neograničen internet prostor i nekim vrlo ograničenim i mržnjom zatrovanim mozgovima koji imaju agendu koju slede. Tako da, nekad  je teško napraviti distinkciju gde prestaje sloboda govora a gde počinje govor mržnje jer su vrlo "obučeni" u tome što rade. Čak je i jedan sudija nedavno izjavio: "To što se dešava u toj medijskoj areni užasno utiče na sud", i to je direktno svedočenje, priznanje da pritisci postoje i da ih pravosuđe oseća i trpi!

Prvo se godinama izmišljaju i spinuju priče, javnosti se predstavlja da postoje dokazi koji ne postoje, zloupotreba procesne terminologije u političke i pre svega politikantske svrhe. Posebno postoji neverovatan pritisak kroz medije pre oslobađajuće presude tamo gde je namirišu "oficiri" tih "projekata za pritiske", koji imaju za cilj da neko bude osuđen jer tako oni žele. Pa, u mnogim slučajevima su reagovala mnoga udruženja i organizacije sudija protestujući jer se vrši pritisak onih koji sebi daju za pravo da osuđuju u javnosti i vrše pritisak na sudije i sudska veća. I sudije su ljudi od krvi i mesa koliko god se trudili da budu nezavisni, ipak, su pojedini pritisci neizdrživi... i oni koji pritiskaju na to i računaju! Svi ti pritisci pogađaju direktno nezavisnost sudstva, što direktno podriva pravnu državu i garantovana ljudska prava.

  • Kakvi su odnosi u advokaturi? Svaki izbor za vođe u komorama uvek bude buran?

Samim pitanjem ste dali odgovor... Atmosfera je konstantno pod pritiskom iz mnogo mnogo razloga i uvek i najmanji povetarac napravi buru... Mnogo je tu različitih interesa. Duga je to priča, a posebna priča su oni koji interese advokature narcisoidno podređuju svojim ličnim interesima. Teška priča al spremna sam da je ispričam, nego ne mogu kratko. Da biste sve razumeli za to treba mnogo sati razgovora.

  • Koliko je teško biti žena advokat?

U ranom detinjstvu sam odlučila da ću biti advokat. Naime, rođeni brat mog dede Stojana, bio je Milisav Dobričanin - jedan od prvih advokata na Cetinju i u Crnoj Gori. O njemu se u našoj kući pričalo kao o božanstvu, i to s pravom - kako sam kasnije saznala. Tako da mi je on postao idol i želela sam da i ja budem omiljena u porodici kao on dok sam bila jako mala. Kasnije je već bilo nesporno da ću biti advokat, pa sam sve podredila tom cilju i Pravni fakultet u Beogradu i pripravnički staž u advokaturi, bili su logičan sled na tom putu.

Stalno sam radila na sebi... Ja sam gradila odbrane mojih klijenata i one su gradile mene. Sa svakim uspehom kao i sa svakom preprekom na putu ka uspehu - postajala sam sve jača. Porazi su mi uvek bili podsticaj da stvari promenim na bolje, a pobede podsticaj da budem još bolja... lestvica uvek može još da se podigne. Dobar advokat mora da ima čvrsto usađene moralne norme i etičke principe, da ima široko obrazovanje i da bude sposoban da sve to zajedno primeni u svakom konkretnom slučaju kao i u svakodnevnom životu.

Posebno kad je taj advokat žena. Obaveza se utrostručuje! Jer teško je ženi u poslu koji je oduvek bio rezervisan za muškarce. Posebno je teško kad primete da se penjete ka vrhu, ili kad na samom vrhu počnu da se guraju sa vama za prostor. Pojedinima to baš teško pada, no srećom, ima i džentlmena koji to duboko poštuju i uvažavaju. Sve to je posebna tema, za drugi put.

  • Delujete snažno, a da li se iza toga krije nežna i krhka žena?

Moj stariji sini je diplomirani pravnik, koji već završava i pripravnički  - kod učiteljice u nekoj pismenoj vežbi opisujući me napisao "mama je stroga i nežna". To je zauvek postao njima sinonim za mene. Onda je mlađi sin, sada student Pravnog fakulteta napisao "mama je pre radila od 9 do 19, a sada radi od 9 do 21 - to jest - od devet do devet, ali ona je najbolja mama, supruga, domaćica , advokatica". Šta više reći. Krhka nisam, ali nežna jesam. I vrlo emotivna. I imam vrlo jaku intuiciju - uvek kad je nisam poslušala, pogrešila sam.

Rođena sam sa tim darom zvanim intuicija i uvek kad pokušam da ga ne sledim - on me kazni...  Eto i ta intuicija je mislim atribut ženstvenosti. Lično mislim da su genetski žene intuitivnije od muškaraca jer one čuvaju kuću, porodicu... Kuća ne leži na zemlji nego na ženi. Eto. Retko ko mene prevari, problem je samo što nekad nisam poslušala intuiciju... Al glupo bi bilo živeti savršen život... I dosadno (smeh).

  • Kad ste već pomenuli sinove, kako ih vaspitavate kad je u pitanju odnos prema vama kao majci i ženama uopšte?

Suprug i ja smo ih odgajili u dobre pametne zgodne i vrlo poželjne momke što kao ponosna majka mogu da kažem. Kao što rekoh, stariji Nikola je završio osnovne studije na Pravnom fakultetu u Beogradu i pre nekoliko dana je postao master Međunarodnog prava, a trenutno je pripravnik u mojoj kancelariji. Inače, aktivan sportista odbojkaš, a mlađi Andrija košarkaš i student na Pravnom fakultetu. Htela sam neki lakši život za njih ali oni su se odlučili za pravo. Sudbina, rekla bih. Možda je tome doprinelo i ono što sam ja uvek u šali govorila "samo je Pravni fakultet - a sve ostalo su školice"... a obojica u glas dodaju da su i najlepše devojke studentkinje prava i pravnice. Da li su pravnice najlepše ili su možda najženstvenije - rekla bih da je ipak to ono što privlači?  Nek ostane otvoreno pitanje na kraju ovog mog intervjua i neka tu dilemu razreši sledeća generacija u mojoj porodici.

(Telegraf.rs)