Zašto vozači i dalje loše reaguju kad vide ženu za volanom? One zato biraju da pešače i koriste javni prevoz

*U Srbiji ima svega 35% žena koje aktivno voze *Najviše koriste javni prevoz, idu peške ili se oslanjaju na muškarce vozače * Važno je planirati saobraćajnu infrastrukturu uzimajući u obzir rodnu perspektivu

Foto: Shutterstock

Žene zauzimaju sve više pozicija u različitim oblasitima i sektorima koji su tradicionalno smatrani "muškim". Dok kroz svoju emancipaciju pokušavaju da razbiju stereotipe i pokažu da ne postoje "muški" poslovi, te da su podjednako sposobne da se bave bilo čim, čini se da u društvu i dalje vladaju porblematični narativi i predstave poput "žene za volanom".

Iako je sve više žena koje su aktivni vozači i poseduju lično vozilo, procenat takvih je i dalje mali u odnosu na muškarce. Čak 71% odraslih muškaraca nasuprot 35% odraslih žena poseduje vozačku dozvolu "B" kategorije, a takođe postoje razlike i u procentu muškaraca i žena koji poseduju automobile, pokazala je studija "Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji" Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naša sagovirnica Ljubinka relativno je mlad vozač, tvrdi da joj vožnja "ide od ruke", a da za samopouzdanje na putu može da zahvali i suprugu koji joj je u ovome dao podršku.

- On me je u početku, što bismo mi Srbi rekli, driblao za svaku moju grešku u saobraćaju i samo zahvaljujući njemu sam savladala strah koji je prirodno da postoji na početku, a pogotovo što redovno vozim dete. Još dok nisam postala vozač, bilo mi je krivo kad čujem i od njega, i od svakog drugog muškog kad kaže: "Žena, znao sam!", iliti, "ko joj dade volan, eto, tako se pravi gužva u saobraćaju, vozi to ženo" - priča naša sagovornica i smeje se:

- Danas mi je sve to malo smešno. Zašto? Naučila sam vremenom da se ne obazirem na te komentare. U suprotnom bih se nervirala i pravila greške za volanom. Vozač sam koji poštuje ama baš sva pravila. Od toga da pre vožnje proverim gume, do toga da su mi uvek upaljena svetla, vezan pojas, i da poštujem propise. Pa, makar mi svirali na auto-putu ako je dozvoljeno 80 kilometara na sat, a svi ostali osim mene voze preko 100 kilometara. Ili, kad mi sviraju na semaforu, ne krećem na žuto, jer setimo se: ono znači "spremi se", a ne kreni. Ja krećem na zeleno - kaže ona.

Kako za Telegraf.rs objašnjava instruktor vožnje u jednoj privatnoj auto-školi, koji je želeo da ostane anoniman, u poslednje dve godine porastao je broj žena koje se upisuju na časove.

- Ovim poslom se bavim skoro 40 godina, uvek je bilo žena kandidatkinja, ali u poslednjih godinu ili dve znatno više nego ranije. Treba napomenuti da nije reč samo o devojkama, već dolaze i starije žene. Nedavno sam imao kandidatkinju koja je počela obuku sa svojih 60 godina. Bude i situacija da dolaze majka i ćerka zajedno da uče vožnju - kaže on.

Potvrđuje da u društvu vladaju pogrešne predstave o ženama koje voze.

- Mislim da zaista vožnja nema veze sa polom i da je sve stvar nečije lične volje, upornosti i sposobnosti. Ali, ako ćemo baš da pravimo podelu između muškaraca i žena vozača, moje iskustvo pokazuje da su žene uglavnom mnogo pažljivije, posebno kada je u pitanju poštovanje pravila saobraćaja. Retko kad će prekoračiti brzinu i ne obratiti pažnju na sve važne elemente - objašnjava instruktor i dodaje:

- Zanimljivo je da, kada sam obučavao vozače "C" kategorije, u nekom momentu je bilo skoro pola kandidatkinja i sve su se pokazale bolje od svojih muških kolega. Takođe, kada idemo na seminare za instruktore, viđam sve više žena. Sada je kod nas u firmu došla nova koleginica na obuku za instruktora, što ranije nije bio slučaj - napominje naš sagovornik.

Stereotipi koji produbljuju nejednakosti

Narativ po kome su žene znatno lošije u vožnji od muškaraca dovodi do toga da su obeshrabrene od učešća u saobraćaju i ne osećaju se kao ravnopravne učesnice u ovom segmentu života, potvrđuju za Telegraf.rs iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

- Ako nekome otežamo ili onemogućimo pristup saobraćaju i prevozu, na taj način im znatno ograničavamo kvalitet života, slobodu kretanja i pristup mestima i resursima koji su važni za svakodnevni život. Zbog činjenice da žene ređe imaju vozačku dozvolu i ređe poseduju vozilo, one se najčešće oslanjaju na to da ih drugi prevoze, što dovodi do manjka samostalnosti kod mnogih žena i ograničenog kretanja. Mobilnost žena je naročito ograničena u gradovima koji nemaju dovoljno razvijen javni prevoz, što znatno utiče na njihov kvalitet života - objašanjavaju oni.

Kako dalje navode, slobodno kretanje je preduslov za učešće svih građana i građanki u ekonomskom životu zemlje, za interakciju sa drugima, za ostvarivanje svih usluga na koje imaju prava. Stoga, neravnopravnost žena i muškaraca u saobraćaju može da produbi ostale nejednakosti i na taj način da žene dodatno marginalizuje i izopšti iz svih društvenih i ekonomskih tokova.

Reč je samo o jednom stereotipu koji "vuče korene" iz toga da postoje "muški" i "ženski" poslovi.

- Različita istraživanja pokazuju da su žene pažljivije i savesnije u vožnji, da više obraćaju pažnju na sredstva signalizacije i bezbednost u saobraćaju, te da u manjem procentu uzrokuju saobraćajne nezgode i čine manje saobraćajnih prekršaja. I pored ovih podataka, žene se percipiraju kao nepouzdani vozači, a činjenica da ih mnogo ređe viđamo u ulozi vozača vozila javnog prevoza i taksija doprinosi tome da se oblast saobraćaja posmatra kao isključivo "muška".

Foto: Unsplash

Najčešće pešače, voze se javnim prevozom, malo ih i među taksistima

Muškarci u proseku imaju veće prihode, kontrolišu porodične finansijske resurse i imaju više imovine na svom imenu nego žene, a time češće poseduju automobil odnosno motocikl, kao i vizačku dozvolu nego žene, podećaju iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

- Ovo dovodi do toga da se stvara rodna neravnopravnost u mobilnosti usled koje žene mnogo više zavise od javnog prevoza, što se naročito odražava na žene koje žive u gradovima koji nemaju dovoljno razvijenu mrežu javnog prevoza. Zbog činjenice da žene ređe poseduju vozačku dozvolu i ređe su vlasnice automobila, one se češće oslanjaju na javni prevoz i na pešačenje.

U samom sektoru saobraćaja, situacije je slična.

- U sektoru saobraćaja pretežno rade muškarci, koji čine 80% svih zaposlenih u ovom sektoru, naspram 20% žena. Ove brojke pokazuju da su žene daleko manje zastupljene u ovom sektoru u Srbiji, ali situacija u Evropskoj uniji je vrlo slična - prema podacima iz 2018.godine, muškarci čine 78% zaposlenih u sektoru saobraćaja, u poređenju sa 22% žena. Dakle, postoji jasna rodna segregacija prema zanimanju, jer su žene koje rade u sektoru saobraćaja uglavnom zaposlene kao administrativne službenice i stručnjakinje, dok su muškarci pretežno radnici i vozači. Pored toga, većina žena koje su zaposlene u sektoru saobraćaja radi u preduzećima u državnom vlasništvu, dok većina muškaraca radi u privatnim preduzećima. U pružanju usluga taksi prevoza je takođe vidljiva rodna neravnoteža - samo 0,4% beogradskih taksista su žene, a u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beogradu samo 3% od ukupnog broja vozača su žene - navedeno je.

Infrastruktura u skladu sa rodnom perspektivom

- Kako bismo radili na kreiranju rodno odgovornih politika u oblasti saobraćaja, važno je da pre svega ustanovimo koji su glavni razlozi zašto žene ređe poseduju vozačku dozvolu, pa tek onda možemo adekvatno raditi na podsticanju učešća žena u saobraćaju - poručuju iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Ono što je važno, jeste podsticanje aktivnog učešća žena u planiranju saobraćajne mreže i kreiranju politika u oblasti saobraćaja u Srbiji, kako bismo bili sigurni da su specifične potrebe i iskustva žena uzeti u obzir.

- Jedan od najznačajnijih alata koji se koristi za sve intervencije u pogledu politika usmerenih ka rodnim razlikama je primena rodno odgovornog budžetiranja u sektoru saobraćaja, kako bi se radilo na otklanjanju postojećih rodnih nejednakosti i planirala raspodela budžeta tako da je usmeren na sve korisnike i korisnice.

Važno je i obratiti pažnju na elemente kao što su parkinzi u blizini mesta koje žene najčešće posećuju, ali i planiranje saobraćajne infrastrukture.

- Tebalo bi raditi i na planiranju javnog prevoza u skladu sa rodno specifičnim potrebama žena i muškaraca, kako bi se bolje zadovoljile potrebe žena u ovoj oblasti. Kako bismo ohrabrili žene da više voze automobile, trebalo bi raditi na obezbeđivanju odgovarajućeg broja mesta za parkiranje u blizini vrtića, škola, pijaca i drugih objekata koje žene najčešće posećuju. Čak 17% najtežih slučajeva nepartnerskog nasilja se dešava na ulici, 2% u javnom prevozu, a 2% u automobilima, što dovodi do sveopšteg osećaja smanjene bezbednosti i sigurnosti žena u saobraćaju, te je izuzetno važno da radimo na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja u saobraćaju tako što ćemo planirati saobraćajnu infrastrukturu uzimajući u obzir rodnu perspektivu i promovisati nultu toleranciju prema nasilju, naročito u javnom prostoru - dodaju.

Video: Borjanova gospođa od muža dobila zverinu od 75 hiljada evra

(Telegraf.rs)