Mogu li majmunske boginje da izazovu epidemiju u Srbiji? Dve ključne stvari ih razlikuju od kovida 19

Za širenje ovog oboljenja potreban je intimniji, prisniji kontakt ili upotreba iste posteljine, pribora i stvari osobe koja je već zaražena * Asimptomatsk slučajevi ne postoje

Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević, Shutterstock

Majmunske boginje, koje su se pojavile u 17 zemalja, pa i u našem regionu, u Sloveniji, pojaviće se verovatno i u Srbiji, ali profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog, kaže za Telegraf.rs da to mogu biti sporadični slučajevi obolevanja, a da do epidemije neće doći.

Prema njegovim rečima, ako se i pojavi epidemija, bila bi to mala, kod malog broja ljudi koji žive zajedno. Profesor objašnjava da se majmunske boginje ne mogu širiti kao kovid 19, i da, kada su one u pitanju, ne možemo da očekujemo asimptomatske slučajeve kao što se dešava sa korona virusom.

- Očigledno je da se ovde radi o određenoj grupi muškaraca, koji se zarazili negde u Africi, odnosno najverovatnije u Zapadnoj Africi, ako se uzme u obzir tip ili soj, koji je karakterističan za Zapadnu Afriku. On je daleko lakši oblik, a mortalitet je kod njega do svega 1 odsto. Može se reći da do ovog trenutka nema smrtnih slučajeva, iako smo prešli cifru od 100 zaraženih u celom svetu. Njima su doprineli razni skupovi u Zapadnoj Evropi, na primer, u Holandiji, pre toga u Španiji i Portugaliji. To je ono što se za sada može znati prema prvim informacijama - kaže prof. dr Tiodorović za Telegraf.rs.

Ističe da je potreban oprez, ali da apsolutno nije opravdana bilo kakva panika, niti strahovanje.

- Kada je reč o širenju majmunskih boginja, ogromna je razlika u odnosu na to kako se širila pandemija kovida 19. Ovde može jedna osoba da zarazi jednu, odnosno, eventualno ako je zaraženi u porodici, mogu da se zaraze članovi te porodice koristeći istu posteljinu ili isti pribor, ili iste stvari od onoga ko je već zaražen. Nema mogućnosti da se šetaju ljudi sa asimptomatskom slikom kao što smo imali kod kovida 19, i to je bilo najopasnije, ili sa netipičnom kliničkom slikom. Ipak, naši lekari moraju da obrate pažnju ako imaju, na primer, posla sa varičelom, sa malim boginjama, osipnim groznicama. Treba dobro diferencijalno dijagnostički da sagledaju i vrstu ospe i kliničku sliku, a najvažnije je utvrditi kontakt - sa kim je i gde osoba bila u kontaktu - objašnjava naš sagovornik.

Sada je, kaže, najbitnije da Srbija sprovodi mere.

- Za nas je najbitnije da kontrola na aerodromima bude kako treba i na svim prelazima odakle ljudi mogu da dođu a sanitarna inspekcija, svakako, radi svoja posao. Nepotrebno je izdvajati rizične zemlje, potrebna je samo jedna dobra kontrola i praćenje situacije. Biće sigurno sporadičnih slučajeva i kod nas, ali epidemije neće biti. Ako se i pojavi, biće epidemija malog broja ljudi koji žive zajedno, porodično.

Profesor kaže da nije slučajno što je baš Belgija prva uvela karantin, odnosno izolaciju.

- Prva teritorija u kojoj se pojavila 1958. godine ova bolest bila je oblast Kongo. To je, pre svega, bila beligijska kolonija i ogromni su i sada kontakti sa tom teritorijom - podseća on i pita se šta to znači da nijedna osoba ženskog pola nije obolela:

- A, to nije nemoguće. Može da oboli u porodici. Ali, za ovo oboljenje je potreban intimniji, prisniji kontakt, tipa da bude telo uz telo ili ako se, kao što rekoh koriste iste stvari. Treba biti svestan da je takav pacijent zarazan. Većina kaže da je zaraznost prisutna kada kraste počnu da padaju, jer na njima ima virusa, a i ima onih koji kažu da je zarazan i jedan dan pre nego što počnu da padaju. Može i to da se desi. Te promene na koži nisu baš nevidljive, pa s obzirom na to, treba spustiti "loptu" i staviti do znanja da živimo u svetu u kojem će nas stalno pogađati neke zarazne bolesti. Iskustvo sa kovidom nam govori da moramo na vreme i što pre da ih otkrijmo, rano lečimo i izolujemo, i da zaštitimo drugi deo populacije.

- Svaka zarazna bolest je ozbiljna, ali ne treba dizati paniku. Inače, za majmunske boginje postoje neki lekovi i serumi koji se daju u svetu, mi ih nemamo. Štiti i vakcina protiv variole vere, smatra se da su zaštićeni ljudi koji su ih primili, ali oni su stariji od 50 godina, a vakcine nema niko u Evropi, barem zvanično.

Majmunske boginje su od 7. maja, kada su prvi put dijagnostikovane u Velikoj Britaniji pa do sada registrovane još u Španiji, Kanadi, Portugalu, Italiji, Belgiji, Nemačkoj, Australiji, Holandiji, SAD, Austriji, Danskoj, Francuskoj, Izraelu, Švedskoj, Švajcarskoj i Sloveniji. 

Video: Sve o majmunskim boginjama: Zašto je vekovima stara bolest obavijena velom misterije?

(Telegraf.rs)