Tamara i Dejan krenuli do bespomoćnih u Bosilegradu, ostavljeni u nedođiji: "Njih troje nije htelo da pomogne"

Ova humana ekipa krenula je na put u 7.30, a tek oko 15 sati uspeli su da se snađu za prevoz

Dejan Marković Milošević iz Kuršumlije i Tamara Misirlić iz Vranja, dvoje je humanitaraca koji poslednjih nedelja gotovo svakodnevno obilaze opštinu Bosilegrad i bespomoćne ljude. Pomoć nose onima za koje čuju da teško žive. Ipak, ovoga puta poseta Bosilegradu nije protekla glatko.

Naime, njih dvoje su se minulog vikenda dogovorili da zajedno obiđu siromašne, bolesne i napaćene ljude koji žive i po 40 kilometara udaljeni od Bosilegrada, a onda su naišli na neprijatnost kakvu nisu mogli ni da zamisle - ostavljeni su u nedođiji, sa svom pomoći i hranom koju su obezbedili za one kojima je to preko potrebno.

Preporučujemo

Dejan Marković Milošević ispričao je za Telegraf.rs da su on i Tamara imali dogovor da se sa jednim taksistom iz Bosilegrada nađu na određenoj lokaciji kako bi obišli više porodica.

- S obzirom na to da do tih sela, koja su udaljena i do 30 kilometara može da se ide samo terenskim vozilom, dogovorili smo se sa čovekom da prebacimo svu hranu i sve što nosiomo za porodice u njegovo vozilo. Tamara i ja smo iz svojih kola sve namirnice prebacivali nekih sat vremena. On je za to vreme imao puno poziva, stalno je odlazio da se javi. Potom smo krenuli, a on nas je pitao gde tačno idemo. Kada smo mu rekli, rekao je da ne može da ide tuda, tim putem, posle svega jednog kilometra vožnje - objašnjava neprijatnu situaciju Milošević za naš portal.

Kako kaže, ni on, ni Tamara nisu mogli da veruju šta čuju.

- Hteo je da nas ostavi u šumi, ali smo ga ipak zamolili da nas vrati do tog mesta gde smo se našli. Ljudi iz Bosilegrada sa kojim sarađujemo rekli su nam da će naći drugog vozača. On je došao, ali kad smo ispričali gde idemo i šta radimo, rekao je da ide po gorivo i nije se vratio. Slično je bilo i sa trećim, koji je prvo hteo da nas vozi, pa odustao - ističe Dejan.

Ova humana ekipa krenula je na put u 7:30, a tek oko 15 sati uspeli su da se snađu za prevoz.

- Na kraju je jedna žena iz Bosilegrada koja pomaže tim napaćenim dušama rekla da poznaje čoveka koji će nas prevesti i koji ima teretno vozilo. Tako smo uspeli na kraju da stignemo do tih porodica koje nemaju od čega da žive. Koje plaču od radosti kad nas ugledaju, grle nas i ljube nam ruke - priča naš sagovornik.

Tamara Misirlić: Ostavljeni da ne bismo prikazivali stvarno stanje 

Tamara Misirlić, humanitarka iz Vranja, oglasila se putem Fejsbuka o neprijatnosti koju je doživela, ističućši da su nekima humani ljudi jedina nada.

- Gospodin Dejan Milošević i ja smo ovde zbog ljudi koji plaču za hleb, zbog bolesnih i zaboravljenih, zbog onih koji mole i kume uz reči "će umremo gladni", zbog onih koji su život proveli u mraku, zbog onih koji su učestvovali u ratovima a danas mole za parče hleba (da li su oni to zaslužili?), zbog onih kojima smo mi jedina nada. Ponavljam, nismo ovde ni zbog kakve politike, već spašavamo gladne!!! A mi ostavljeni na put, ljudima je zabranjeno da nas voze, zbog čega? Da ne bi prikazivali stvarno stanje u Bosilegradu. Ipak, iako niko nije hteo da nas poveze, mi smo se snašli, izgurali i ispunili misiju. Ljudi moji, danas smo okusili ljudsko zlo, oprezno sa ljudima, svima će biti suđeno, ne mrzite nikoga, čuvajte se i volite - napisala je ona ogorčena onim što se desilo.

Zbog čega se vlast u Bosilegradu toliko uplašila istine, pita se Dejan Milošević? Jer istina, kaže, ne može da se sakrije, kao ni kašalj.

Zaharijev: U životu se nisam mešao

Telegraf.rs pozvao je predsednika opštine Vladimira Zaharijeva da pita zna li o čemu se radi i da li je čuo o ovome što se desilo humanitarcima. Kaže, čuo je šta se dogodilo kada ga je pozvao naš kolega iz jednog vranjskog medija.

- U životu se nisam mešao, niti sam nekog pozvao da intervenišem - kaže Zaharijev.

- Oni sve to kao rade zbog humanosti, ali u pitanju je nešto drugo, politika ili punjenje džepova. Ako obiđete vi 10 kuća, koji jesu ili nisu socijalni slučajevi, oni objave, odem vidim posle njih ili oni odu posle mene i objave sasvim nešto skraćeno, ne objave da ti ljudi imaju decu koja su po inostranstvu, ili ne objave da imaju nove kuće u okolnim gradovima ili da u susednoj kući imaju novu sobu... Onda ispada da je neko bolestan ili da traži pomoć - navodi Zaharijev.

Podsetimo, Tamara i Dejan prethodnih nedelja obišli su na desetine porodica iz opštine Bosilegrad, a kako su istakli, to su ljudi koji su im ljubili ruke, grlili ih i plakali kada bi ih ugledali, jer su upravo u njima videli "slamku spasa" od nemaštine i strepnje od onog što donosi sutra.

(Telegraf.rs)