"Neki s liste su umrli, na 3 meseca idemo na sahrane": Rešenje za "veto" Ustavnog suda na zakon o presađivanju

U razgovoru za Telegraf.rs pacijentkinja na dijalizi, koja čeka transplantaciju bubrega, govori o "prelaznom rešenju" i načinima na koji je savladana birokratska prepreka

Ministarstvo zdravlja prihvatilo je predlog prelaznog rešenja koje je iznet na protestu "Apel za život", nedavno održanom ispred Predsedništva na Andrićevom vencu. Nakon okupljanja, usledio je prijem u Predsedništvo, zakazivanje razgovora sa ministrom zdravlja, jedno odlaganje i konačni sastanak. Sastanak sa ministrom Lončarem je održan u ponedeljak, dan kasnije sa državnim sekretarom Sazdanovićem, a danas su u javnost izašli sa saopštenjem u kome je rečeno da će se u periodu do izglasavanja novog zakona koristiti Instrukcija, koju je potpisao ministar lično.

Preporučujemo

U razgovoru za Telegraf.rs Ivana Jović, jedna od aktivistkinja, pacijentkinja na dijalizi i osoba koja čeka transplantaciju bubrega govorila nam je o proteklim danima, promenama koje su se desile i onome što, nadaju se, sledi.

- Svako ministarstvo može da propiše instrukciju, kako se nešto radi, da bi se neki problem premostio - govori objašnjavajući ono što su nazvali prelaznim rešenjem.

Poslednja kadaverična transplantacija, dakle sa mrtvog donora, obavljena je u oktobru prošle godine. Tada su koordinatori za darivanje, čije je zaduženje da kontaktiraju sa porodicom moždano mrtve osobe, poslednji put zatražili saglasnost za doniranje organa. Od tada je prošlo devet meseci.

- Neki ljudi s liste su nam umrli. Evo, na svaka tri meseca idemo na sahrane - kaže nam Ivana.

Objašnjava da je u "Službenom glasniku" u oktobru objavljeno da je član 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa neustavan.

- U maju su neke stranke i organizacije tražile da se preispita ustavnost zakona, koji je inače prošao javnu raspravu i čitavu proceduru - vraća se još nekoliko meseci u prošlost navodeći odakle je sve krenulo.

Još malo unazad, sve počinje 2018. godine kada je osporavani zakon nastao.

- Tada je donet novi zakon gde imamo pretpostavljenu saglasnost. Taj zakon je gotovo prepisan iz Hrvatske. Pre toga smo imali donorske kartice - kaže o onome što je prethodilo osporavanju odredaba zakona koji je predviđen da im produži živote, a što ih je upravo ironijom života, stavilo na dodatno čekanje: - Tu nije dovoljno precizno definisano da će se porodice pitati za saglasnost, nego je otprilike stajalo da ako čovek ne stoji u registru nedonora, ako se nije izjasnio za života da ne želi da donira organe, onda da su svi pretpostavljeni donori. Nije bilo precizirano da će od porodice biti zatražena dozvola.

Svi moraju da kažu da

Ističe da cela porodica mora da se usaglasi po ovom pitanju, te da je neophodno da svi kažu da.

- Baš znam primer jednog medicinskog tehničara čiji je otac doživeo moždanu smrt. Njega su pitali za donorstvo. I on i majka i sestra su morali da potpišu - navodi.

Nastavlja o tome kako se čekanju rešenja nije nazirao kraj, te da novi zakon mora proći skupštinsku proceduru, a da nova Skupština još nije formirana.

- Sve je to okej, ali treba da premostimo, da se radi kao što se uvek radilo i da se porodice pitaju za saglasnost. Nikad drugačije nije ni bilo. Ako je neko u registru nedonora, porodici se ne postavlja pitanje. Ostali se pitaju, ali je to bilo obustavljeno do donošenja novog zakona - kaže prostim jezikom objašnjavajući ono na čemu pacijenti aktivno rade od marta, boreći se za svoja ustavom zagarantovana prava: na život i lečenje.

Ovde ističe i još jednu bitnu stvar: nije bilo "izmišljanja tople vode". Procedura koja je sada precizirana, postojala je i ranije.

- To je jedan dokument koji će se koristiti dok se zakon ne koriguje, prosto da se transplantacija radi, da koordinatori imaju na osnovu čega da postave pitanje porodicama. Oni devet meseci zbog ove birokratske greške nikako nisu postavljali pitanje. Nijedna transplantacija nije urađena - ponavlja.

Nekadašnji transplantirani pacijenti, oni koji čekaju transplantaciju i njihovi lekari trude se da pokrenu kampanju u kojoj će prosečan, zdrav građanin ove zemlje - kome možda transplantacija organa za života neće zatrebati ili koji možda nikada neće biti u situaciji da svoj organ donira, sve i da se izjasni kao potencijalni donor, čiji bi najbliži dali saglasnost za to - donorstvo doživeti kao herojstvo. Oni veruju da su ovo dobre vesti, da će i pre donošenja zakona kojim će nedostaci na koje je Ustavni sud ukazao, neki od pacijenata na listi za transplantaciju dobiti poziv koji čekaju. Nadaju se i da ovo znači tačka na zastoj.

(Telegraf.rs)