Ivana je 2 godine na dijalizi, ne oseća da drži konce: "Srećna sam kad uzmem lekove, to znači da ću piti vode"

Udruženja pacijenata u znak zahvalnosti donorima posadila drvo i postavila ploču

Povodom Evropskog dana donora organa, Udruženje transplantiranih i pacijenata na listi čekanja organa „Donorstvo je herojstvo“ i Udruženje transplantiranih Vojvodine „Pan Transplant“, uz podršku “Udruženja pacijenata Srbije”, juče je u parku Ušće organizovali simboličnu sadnju drveta i postavljanje memorijalne ploče u znak velike zahvalnosti donorima, kao i porodicama koje su dale pristanak za darivanje organa svojih najbližih i tako spasile i produžile živote mnogih.

U Srbiji na transplantaciju čeka oko 2.000 pacijenata, među kojima je 30 dece, a celokupno društvo mora da radi na otklanjanju dilema i predrasuda koje društvo ima o doniranju organa, rekla je danas za Tanjug Ivana Jović, predsednica Udruženja i pacijentkinja na listi za transplantaciju bubrega.

Preporučujemo

- Dve godine sam na dijalizi, već godinu i po na listi čekanja za transplantaciju bubrega, svaki drugi dan po pet sati provodim uz aparat za dijalizu kako bi pročistio moju krv. Život na dijalizi pun je ograničenja, ne sme da se unosi previše tečnosti, bukvalno ste srećni kada pijete lekove jer to podrazumeva da ćete uneti i malo vode, takođe ograničenja postoje i u vidu hrane i vi praktično više niste gospodar svog života - objasnila je Jović.

Problem imaju i deca, navodi ona, jer je njih 30 u ovom trenutku na dijalizi i oni su takođe na listi.

- Došli smo do situacije da je ove godine urađena samo jedna kadaverična transplantacija, odnosno transplantacija sa preminulog donora. Mi iz udruženja apelujemo da je potrebno mnogo više da se uradi, da se priča o transplantaciji. Tema je takva da o njoj treba u kontinuitetu da se govori. Ljudi imaju mnogo pitanja, predrasuda, strahova sve je to prirodno i normalno, ali na nama je da razjasnimo te dileme - apelovala je ona.

Jović je istakla da se porodica uvek pita za saglasnost za doniranje organa najbližih kojima je konstatovana moždana smrt.

- Danas sadimo drvo kao znak zahvalnosti porodicama koje su u najtežem trenutku smogle snage, dale tu saglasnost i produžili život mnogim ljudima i da postavimo memorijalnu ploču koja iskazuje zahvalnost - zaključuje ona.

(Telegraf.rs)