Vaso je jednom odlukom spasao mnoge živote: Na današnji dan bombardovana satelitska stanica u Ivanjici

Vreme čitanja: oko 3 min.

Osim razaranja satelitske stanice, na teritoriji ivanjičke opštine bombardovan je vojni objekat na brdu Vrhovi iznad sela Osonica i radio relej na Jankovom kamenu

Na današnji dan pre 24 godine samo jednim projektilom uništena je najnovija stanica "Jugoslavija 3" u Ivanjici, preko koje se obavljao telefonski saobraćaj sa evropskim zemljama. Tog 13. aprila posle ponoći kompleks satelitskih stanica u Prilikama je prvi put bombardovan, da bi u dva naredna napada, 19. i 30. aprila, bio potpuno uništen.

Na sreću, tadašnji rukovodilac satelitske stanice Vaso Marković je odbio naređenja da odredi dežurstva tokom bombardovanja jer nije želeo da dovede svoje zaposlene u opasnost, pa ljudskih žrtava nije bilo.

- Mi smo, srećom, imali informaciju od nekih prijatelja iz Amerike da smo legitimna meta. Preduzeo sam sve mere da niko ne bude ovde u dežurstvu i zato sam srćean jer niko nije povređen. Osim materijalne štete koja nije mogla da se izbegne, sve drugo je dobro. Zvao me je jedan radnik obezbeđenja koji ima kuću u neposrednoj blizini iz koje se vidi stanica i rekao da su izgleda gađali, ali da njemu liči da nisu pogodili. Rekao je da nešto gori. Kad smo došli imali smo šta da vidimo. Pogođena je najmanja stanica "Jugoslavija 3". Tada su bile tri antene - dve od 32 metra i jedna od 13. Ta od 13 je bila za evropske komunikacije. Pogođena je jednom raketom koja je ušla u krov zgrade te antene, ali je izvršila takvu detonaciju i takva oštećenja da smo mi praktično bili izbačeni iz rada. Kad smo došli, po polju su bili delovi antene i uređaja. Bilo je strašno, plakali smo svi - priča Marković za Info ligu.

Satelitska stanica u Ivanjici bila je ponos bivše Jugoslavije. Puštena u rad 1974. godine uz prisustvo tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita i prva dame Jovanke Broz, omogućila je Jugoslovenima komunikacija sa celim svetom. Međutim, nakon ratne 1999. godine trebalo je čak sedam godina da nastavi sa radom.

Osim radnika satelitske stanice opasnosti su posebno bili izloženi i radio-amateri i novinari, koji nisu smeli da napuste svoja radna mesta. Dve hiljade radio-amatera širom zemlje je tokom 78 dana bombardovanja prikupljalo neprocenjive podatke, a novinari su se borili za svaku informaciju značajnu za javnost.

Novinar Milanko Bošković objašnjava da su njegove kolege i on većinu informacija dobijale od radio-amatera.

- Znali smo kuda avioni lete, kuda preleću, čak je bila situacija da nam je dojavljeno da je pogođen i srušen avion NATO alijanse negde iznad Arilja. Pa smo onda obaveštavali, ljudi su zvali pitali gde da krenu, da love tog pilota, bilo je i komičnih scena. S druge strane, kad je sve to počelo da traje danima i noćima, to druženje, izlasci ljudi, u životu nije lepše bilo. Nažalost, sa druge strane su se dešavale pogibije, rušenje mostova i zgrada, civili su ginuli, ali su se ljudi jako družili - objašnjava Bošković.

Dodaje da je bilo straha jer niko nije znao šta se dešava.

- Imali smo vrlo malo zvaničnih informacija, a u jednom trenutku su prestali da rade telefoni jer su bombardovani releji fiksne telefonije. Plašili smo se da će biti bombardovan i Dom kulture u kom smo mi bili jer su mediji bili na udaru i u nekoliko navrata je bombardovan RTS. Pravili smo strategiju gde da se sklonimo, bilo je priče da ćemo da izmestimo naš relej. Uopšte nam nije bilo svejedno - priča novinar.

Njegova koleginica Mirjana Bratuljević ističe da je najgora smena bila od 19 sati do jedna sat posle ponoći jer se vraćala po mrklom mraku.

- Imala sam i ja noćne smene, imale su ih sve kolege, ali ulice su bile sablasne, rasveta je bila isključena, prosto je takva bila situacija i kako je ona diktirala mi na radiju smo se ponašali u skladu sa tim. Moralo je da se vodi računa šta i kako se objavljuje i, naravno, imali smo intenzivnu saradnju sa lokalnom samoupravom i vojnim odsekom. Iz jednog studija smo se premestili na ovo ovde mesto, a to je sad deo zavičajne biblioteke. Mnogo toga se promenilo - kaže Bratuljević.

Osim razaranja satelitske stanice, na teritoriji ivanjičke opštine bombardovan je vojni objekat na brdu Vrhovi iznad sela Osonica i radio relej na Jankovom kamenu. U znak sećanja na žrtve ovog besmislenog i zločinačkog čina poginulim Ivanjičanima podignuto je spomen obeležje u parku.

(Telegraf.rs)