"Ja sam onaj koji je umro": Neki roditelji i dalje traže decu, babica na samrti priznala da je zamenila bebe

Vreme čitanja: oko 6 min.

Kako dalje tvrdi, afera ukradenih beba krenula je u zemljama bivše Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata

Foto: Pixabay

Ana Pejić, majka koja je iskusila neizmernu tugu nakon što je saznala da je njena novorođena devojčica preminula, tvrdi da je suočena s još jednom šokantnom istinom - da joj je beba, prema njenim tvrdnjama, ukradena.

Ana je prvi put postala majka 1988. godine u Sremskoj Mitrovici putem carskog reza. Međutim, 2014. godine suočila se s neočekivanom istinom da joj je beba, kako tvrdi, oteta.

- Ona tuga i očaj kroz koje su prošle žene koje su napustile porodilište bez svoje bebe je nešto kroz što sam i ja prošla. To je teška socijalna drama koju su iskusile sve te žene koje nisu imale priliku da vide svoju decu ni žive ni mrtve - izjavila je Ana Pejić za Blic TV.

Pravi šok usledio je mnogo godina kasnije kada je prilikom pregleda dokumenata primetila kontradiktornost. Na jednom mestu je pisalo da je rodila devojčicu, dok je na drugom mestu navedeno da joj je preminuo dečak.

- To je bio trenutak kada sam odlučila da sklopim sve deliće slagalice i pođem u bolnicu i matičnu službu Sremska Mitrovica da saznam istinu o tom događaju. Međutim, od samog početka sam doživela emotivni udarac - na jednom dokumentu je stajalo da sam rodila devojčicu, dok je na drugom pisalo da mi je sin preminuo - ispričala je Ana Pejić.

Foto: Shutterstock

Takva kontradiktornost navela ju je da nastavi da istražuje i traga za istinom koja leži iza ovog misterioznog slučaja. Ana se nada da će pronaći odgovore i konačno saznati istinu o sudbini svoje bebe.

- Istraga mog ličnog slučaja je završila u Ministarstvu spoljnih poslova. Imamo dokaz da su mnoga deca po DKP rešenju iznošena napolje. Tu se, za sada, trag o mom detetu završava. Nadam se da ću jednom do kraja života da se sretnem sa njom, tražim je po celom svetu - kaže Pejić.

Kako dalje tvrdi, afera ukradenih beba krenula je u zemljama bivše Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata.

- Krađa beba na našim prostorima počela je nakon Drugog svetskog rata. Deca su se prodavala jer se iz rata izašlo kao jad i beda, rastureno, razoreno, gladno i bedno i bilo je puno siročadi čiji su roditelji izginuli, a kuće popaljene. Zanimljivo je i da su ti projekti UDBE, ili službe bili velika tajna kao što su tajna bili i dilovanje droge. Posle rata je bila politička volja, a deca su se otimala nepodobnim porodicama ili građanima od je kojih tadašnja SFRJ mislila da neće imati neku štetu. Da li je to neki ekstremni nacionalista ili komunista sa Golog otoka, ili je porodica imala vojnika na nekoj drugoj strani, a ne na strani partizana. Sve do osamdesetih godina dok nije umro drug Tito - tvrdi Ana Pejić.

Krađa beba najveća afera na prostoru stare Jugoslavije

- Kada je krenula priča o raspadu Jugoslavije počela je priča i o raspadu službi. One su harale svaka na svojoj teritoriji. Najviše Bosna i Srbija su bile pogođene krađom beba. Unutar tih republika najviše su stradali gradovi koji su bili industrijski razvijani i naseljeni. Gde nije bilo čistog nacionalnog identiteta, oni su jako verovali državi, za državu su živeli i ni u podsvesti im nije bilo da sumnjaju u ono što je rekao lekar - kaže Pejić.

Krađa beba je najveća afera i sa svojim žrtvama i sa svojim učesnicima od 1945. do danas, navodi Ana Pejić.

- Postojalo je nekoliko modela na osnovu kojih se dešavala krađa dece. Zanimljivo je da su iste rečenice govorene meni u Sremskoj Mitrovici, majci u Tuzli, majci u Nišu, majci u Banja Luci. Da se zaključiti da su oni bili obučavani i dobijali instrukcije. To je radila mala grupa koja je pripadala službama. Jer su nam rekli da su svi ginekolozi imali činove. Slali su ih po sistemu vojske. Po zadatku su dolazili na posao i sa lokalnim stanovništvom nisu imale emotivne veze. Sve što je trebalo da uradi je da decu isporuči u Beograd. Deca su se iz manjih porodilišta upućivala u veća - Sarajevo, Beograd, Banja Luka, Zenica. Banja Luka se mnogo spominje - kaže Pejić.

"Ja sam onaj koji je umro"

Kako kaže, svakom od usvojene dece govore drugačije.

- Jedan deo je prošao proces usvajanja i tom delu je rečeno da ga se majka odrekla, da ga je bacila na smetlište. Ta deca ceo život nose u sebi gnev da jako teško pređu taj korak da traže svoje poreklo. Drugoj grupi je potureno kao kukavičje jaje, oni ne znaju da ne pripadaju tim ljudima, i to se otkrije slučajno. Vodili su računa o krvnim grupama, da kuždrava crna žena dobije kuždravo crno dete - kaže Pejić.

Posebno je zanimljiv slučaj iz Bjeljine, kada je babica na samrti progovorila o pomešanim bebama.

- Priča je o Foči, babica je progovorila na samrti. Njoj je dete ispalo, ispala je beba i umrla i to uticajnog lekara i ona je zamenila. Dala joj je tuđe muško dete. Žena koja se porađala bila je muslimanka, a dobila je dete srpske porodice. I odvela ga je u Australiju. Ja sam sa njim pričala i njemu je rečeno da je babica na samrti priznala šta je uradila... On je otišao kod te porodice na vrata i rekao: "Ja sam onaj koji je umro". Obećao je i da će promeniti veru. Neće ni on u javnost, a neće ni biološka mama. On je 1982. godište. Kada je saznao, otišao je da vidi prave roditelje. Jako liče. Uradili su i DNK, oni su svi smireni. Sve je uredu, svi se slažu, ali neće u javnost - kaže Pejić u emisiji "Životne priče".

Deca su nestajala noću

U svojoj ispovesti, Ana Pejić je rekla da se prvi put porodila sa sedamnaest godina, po sistemu "kad te nahvataju".

- Mene su porodili po sistemu kad te nahvataju, a nahvataju te tako što dođeš na kontrolu, požališ se na nešto i porađaju te pre vremena. Psihološki je lakše reći majci da joj je dete umrlo jer je rođeno pre vremena - rekla je Pejić.

Prema njenim rečima, dete je rođeno živo i zdravo, carskim rezom, u sredu, a doktor joj je rekao da će dete da vidi tek u petak, jer je malo i mora u inkubator. Ipak, kako kaže, u petak ujutru joj je javljeno da je dete tokom noći preminulo.

- Kada je došao petak ujutru ušla je vizita i načelnik odeljenja koji mi je rekao da je moja beba preko noći preminula. To je još jedan dokaz o krađi beba. Sve su bebe umirale noću, znači noć je odnela našu decu - priča Ana Pejić.

Ona navodi da je noć pogodna za "mutne poslove" jer je noću manje osoblja.

- Kleknula sam na zemlju i molila doktora samo jedan minut da je vidim. Rečeno je "ne". Mi smo dobijali samo otpusnu listu da idemo kući i da je dete umrlo. Leša nema, oni su nama rekli da će to dete sahraniti. To je kod svakoga bilo bez izuzetka. Kada majka insistira makar sveću da zapali, on kaže "zapaliću ja za tebe". Naša deca su krenula i nisu stigla na groblje. Deca su otišla na kapiju i sa kapije su otišla u novi život. Kakav život, to me znamo - kaže Pejić.

Ona je rekla i da ima snage da se i dalje bori za istinu.

- Samo tražim činjenice i dokaze. Mnogo je ostavljene dece. Ostavljena i ukradena, ona prolaze isto - rekla je Ana Pejić.

(Telegraf.rs)