Kuća Markovića puna talenata: Đorđe iz Leskovca je najmlađi nosilac Međunarodnog sertifikata C2 iz engleskog

Vreme čitanja: oko 2 min.

Prošle godine je u kategoriji petog i šestog razreda bio državni prvak u programiranju, osvajao je brojne nagrade iz matematike, iz streljaštva…

Đorđe Marković iz Leskovca nedavno je osvijio sertifiakat C2 iz poznavanja engleskog jezika, a pored ove prestižne licence, u njegovoj vitrini su brojna državna i okružna priznanja iz različitih predmeta i sportskih disciplina.

Đorđe ima starijeg i mlađeg brata koji takođe neguju svoje talente, uporno učeći.

Licencu za nivo C2 iz poznavanja engleskog jezika, ovaj učenik OŠ „Vožd Karađorđe“ dobio je nedavno na takmičenju u gradu na Veternici, koje je organizovao licencirani Cambridge ispitni centar Excalibur, i to je najviši mogući svetski priznati sertifikat, čak toliko da njegovo posedovanje omogućuju pohađanje i master i doktorske studije. Đorđe je na tom ispitu bio najmlađi takmičaar i jedini koji je osvoji C2.

Engleski jezik učio sam kao mali, preko video klipova sa prevodom, a onda sam sa 5 ili 6 godina počeo u „Britanci“ sa kojom sam osvojio C2 sertifikat“, priča, bez pokazivanja posebnih emocija jer, iako je jedini iz Leskovca koji je osvojio ovo Međunardno priznanje, on je navikako samo na uspehe.

Prošle godine je u kategoriji petog i šestog razreda bio državni prvak u programiranju, osvajao je brojne nagrade iz matematike, iz streljaštva…

Ipak, on već sada zna šta će studrati, IT Informatika, kao i njegov otac.

Mlađi Dimirije završio je peti razred i on je osvajao zapažena mesta iz programiranja, matematike, u šahu i trenira karate, a najstariji Andrija, koji studira na Prirodno matematički fakultetu iz Matematike, a trenirao je odbojku u Dubočici. To je bar sve što je u trenutko mogao da se seti Đorđe.

Zorica, dizajner tekstila, priča za Jugmediu da su kod svojih dečaka razvijali različita interesovanja.

„Naša želja je bila da ne bude samo učenje i učenje u smislu školskog programa, već da izdvoje i posvete se i onome za šta su posebno talentovani. Paralelno s tim ih nismo odvajali ni od sportova. Iza svega stoji veliki rad, jer talenat bez rada ne vredi mnogo“, priča majka.

Ipak, njen srednji sin Đorđe kaže da dnevno uči najviše po četiri sata i to kada su takmičenja, a redovno po dva do tri sata.

„Veoma brzo pamtim i vrlo sam pažljiv na časovima, upijam svaku reč nastavnika“, objašnjava.

Pitamo ga od koga je nasledio talenat za engleski jezik, sleže ramenima.

„Majka slabo govori engleski, otac koliko mu za struku treba, najstariji brat se posebno ne ističe, ali je Dimitrije odličan. Čak nas dvojica govorimo međusobnom na engleskom kada smo sami kod kuće“.

Priča o talentovanom Đorđu Markoviću iz Leskovca, njegovoj braći i njihovim brižnim roditeljima jedna je u nizu o srpskim porodicama i deci kojom se ponosimo. Samo da posle nekoliko godina ne čujemo da su, sada mladići i mališani, otišli preko granice, kao armija mladih i talentovanih đaka i studenata.

(Telegraf.rs)