Da li planine ostaju bez snega? Na poznatom srpskom skijalištu danas izmereno tek 2 centimetra

Na planinama gde nije padao sneg, ostalo je starog snežnog pokrivača, debljine od 5 do 15 centimetara i to uglavnom iznad 800 metara nadmorske visine

Zahlađenje koje je pre nekoliko dana donelo osetniji pad temperature vazduha i planinama, nije doneo značajnije snežne padavine i bilo ih je tek u nedelju kratkotrajno i lokalno, pri čemu se planine na jugu i jugozapadu Srbije dobile oko pet centimetara snega. Iz tog razloga visina snežnog pokrivača na Kopaoniku je 33 centimetara. Na ostalim planinama gde nije padao sneg, ostalo je starog snežnog pokrivača, debljine od 5 do 15 centimetara i to uglavnom iznad 800 metara nadmorske visine.

I dok Kopaonik danas meri 33 cm, Sjenica meri 4 cm, Zlatibor tek 2 cm.

Preporučujemo

Tamo gde ima malo prirodnog snežnog pokrivača, situaciju poboljšava veštačko snežno osnežavanje, pa tako snega ima više ni ski stazama, nego na okolnom području.

Snežnog pokrivača ostalo je uglavnom iznad 900 metara, visine 1 do 10 cm, a samo na većim nadmorskim visinama iznad 1500 metara ima preko 30 cm snega, na planinama južne Srbije i preko pola metra.

I temperatura vazduha prethodnih dana značajno je opala na planinama, uz minimalne vrednosti ispod -10°C, čak su i tokom dana na višim planinama zabeleženi ledeni dani, uz temperature ispod 0°C.

Inače, aktuelne visine snežnog pokrivača značajno su ispod proseka za ovo doba godine.

Postoji veliki strah da će se ozbiljan nedostatak snega osetiti tokom prve polovine februara, s obzirom na to da je pred nama dugotrajni period stabilnog, suvog i toplijeg vremena.

Dobra vest je da se u petak i delimično u subotu na planinama očekuje prolazno naoblačenje sa snegom. Čak ni tada se ne očekuju značajnije količine, tek 1 do 5 centimetara i to na visinama iznad 800 metara, s obzirom na to da bi se tek na tim visinama temperatura spustila na 0°C i niže.

Očekivane snežne padavine na planinama u petak biće kratkog daha i ne toliko značajne, pogotovo zbog toga što se ne očekuje ni značajniji pad temperature vazduha, tek za nekoliko stepeni.

Dakle, loša slika u vezi sa snegom neće se popraviti ni nakon petka, a u prilog tome naročito će ići značanije otopljenje od vikenda.

Tokom prve dekade februara temperature u nižim predelima ići će neretko i iznad 15°C, na nižim planinama i do 12-13°C, na višim 5 do 7°C, što će u potpunosti otopiti snežni pokrivač na visinama do 1000-1200 metara i biće ga tek iznad 1300 metara, ali i na tim višim planinama će se otapati i biće ga visne 10 do 20 centimetara. Dakle, očekuje se natprosečno toplo vreme, uz temperature i do 10 stepeni više od proseka.

Osim što će se manjak snežnog pokrivača znatno odraziti na skijaše i sve zimske sportove, značajno će se odraziti i njegov kvalitet, s obzirom na to da će visoke dnevne temperature otapati snežni pokrivač, a noćne temperature pretvaraće se u led.

Situaciju na višim planinama donekle može popraviti veštačko snežno osnežavanje, a da bi do njega došlo, temperature treba biti niske, odnosno ispod 0°C, a to će biti moguće samo na višim planinama u noćnim satima.

U ovom trenutku rano je još precizirati da li će sredinom februara doći do značajnijeg zahlađenja sa obilnim snegom, a ako do takve situacije ne dođe, stanje na svim planinama bilo bi katastrofalno.

Poslednjih godina sve češći je slučaj nedostatka snega na planinama i to čak i usred zimskih meseci.

Tokom sezone 2022-2023. godine, po prvi put u istoriji snega nije bilo na Kopaoniku i drugoim višim planinama tokom prvih deset dana januara. Ranijih godina dešavalo se da i usred zime na višim planinama bude tek nekoliko centimetara prirodnog snega.

Strahuje se da bi se zbog globalnog zagrevanja situacija narednih decenija samo pogoršavala.

Inače, sve češći su slučajevi i ekstremnih pojava, pa da tako usred zime bude veoma malo snega, pa da se u jednom danu padne pola metra senga, lokalno i više ili da obilne količine snega padnu tokom prolećnih meseci.

Neretko se dešava da počatak zimske sezone imaj ozbiljan nedostatak snega, a kasnije, pa čak i na samom kraju sezone snega bude i više nego dovoljno i da snežni pokrivač na višim planinama potraje do maja, na preko 2.000 metara nadmorske visine i do juna.

Ne tako davno, u vreme katastrofalnih poplava 2014. godine, snažan ciklon koji je Srbiji i regionu doneo razorne poplave, u samo jednom danu na Kopaoniku je palo čak 60 centimetara snega.

Dakle, manjak snežnog pokrivača i snega nastaviće se na srpskim planinama i u narednom periodu, minimum i tokom prve dekade februara, pa čak iako tokom pojedinih dana bude snega, neće ga biti u značajnim količinama, niti će bitno uticati na poboljšanje loše slike sa snegom.

(Telegraf.rs)