Da li je greh slaviti letnjeg Svetog Nikolu? Evo zašto neki sveci imaju dva datuma, a neki samo jedan

Malo ljudi zna da se Sveti Nikola ne slavi samo 19. decembra, već i 22. maja – danas. Dok je zimski datum duboko ukorenjen u narodu i obeležava se kao jedna od najmasovnijih slava u Srbiji, letnji praznik istog svetitelja često prođe gotovo nezapaženo.

Zašto je to tako? Zašto neki svetitelji imaju po dva praznična dana, a narod uporno pamti – i prenosi – samo jedan?

Preporučujemo

Jedan svetac – dva praznika

U pravoslavnoj tradiciji, pojedini svetitelji se praznuju dva puta godišnje. Prvi datum najčešće označava dan njihove smrti ili stradanja, a drugi je posvećen prenosu moštiju ili nekom značajnom čudu. Iako su oba datuma liturgijski ravnopravna, u narodnoj svesti se obično „odomaći“ samo jedan – i taj postaje krsna slava koja se prenosi s kolena na koleno.

Najpoznatiji primeri su:

Sveti Nikola:

• 19. decembar – dan smrti
• 22. maj – prenos moštiju iz Mire u Bari

Sveta Petka:

• 27. oktobar – glavni praznik
• 8. avgust – prenos moštiju u Carigrad

Sveti Jovan Vladimir:

• 4. jun i 22. maj

Sveti Sava:

• 27. januar – upokojenje
• 6. maj – dan prenosa moštiju u Mileševu

Zašto se pamti (i slavi) samo jedan datum?

Razloge zašto narod najčešće prihvata samo jedan praznični dan treba tražiti u istoriji, načinu života i duhovnoj praksi srpskog naroda:

• Zimske slave su se prirodno uklapale u porodični ritam života – ljudi su zimi kod kuće, okupljeni oko ognjišta, spremni za slavljenje.
• Postovi (kao što je božićni post u vreme Svetog Nikole) unose dodatnu ozbiljnost i duhovnu atmosferu.
• Leto je vreme radova, poljoprivrednih obaveza i kretanja – slavska okupljanja su bila teža za organizovanje.
• Kolektivno pamćenje se vremenom formiralo oko jednog datuma – najčešće onog koji je prvi prihvaćen i zaživeo u porodici i zajednici.

Upravo zbog toga, iako su oba datuma ravnopravna u crkvenom kalendaru, samo jedan se zadržava kao krsna slava.

A šta sa svecima koji imaju samo jedan praznik?

Mnogi svetitelji uopšte nemaju „letnju“ i „zimsku“ varijantu – već se slave samo jednom godišnje. To su najčešće oni kod kojih nije bilo prenosa moštiju ili dodatnog praznika. Neki primeri su: Aranđelovdan )21. novembar), Đurđevdan  (6. maj (Đurđic, 16. novembar, nije drugi praznik istog svetitelja, već poseban dan u njegovu čast)), Sveti Vasilije Ostroški (12. maj), Sveti Luka (31. oktobar),  Sveti Ilija (2. avgust).

Kod njih nema „dileme“ – zna se jedan datum i on je uvek isti.

Da li je greh slaviti „drugi“ datum?

U narodu se mogu čuti i sujeverne tvrdnje – da nije dobro slaviti 22. maja, da to nije „pravi“ Sveti Nikola, da to „ne valja“. Međutim, crkveno učenje to ne potvrđuje. Liturgijski, oba datuma su sveta i dostojna poštovanja. Ako porodica iz bilo kog razloga slavi 22. maj kao krsnu slavu – to je potpuno ispravno.

Crkva uči da slava nije samo datum, već duhovni zavet, uspomena na svetitelja i čin zajedništva sa Bogom i porodicom. Važna je vera, poštovanje i namera – a ne kalendarska sezona.

Na dan kada se skromno obeležava letnji Sveti Nikola, dobro je podsetiti se da slava ne pripada zimi ili letu, već duhovnom pamćenju i porodičnom identitetu. Neke slave su postale masovne, druge su tihe i intimne, ali sve su jednako važne – i pred Bogom, i pred predcima.

(Telegraf.rs)