Ovo je žena koju svaki dan čujete kako kaže "sledeće stajalište" u beogradskom autobusu!

Svi smo dobro navikli na svakodnevne zvukove koje slušamo na reklamama, u autobusima, pa i mnogi roditelji prepoznaju glasove iz crtanih filmova koje njihova deca često gledaju. Odjednom ispred vas se stvori žena čiji vam je lik potpuno nepoznat, a zatim izgovori: "Sledeće stajalište - Terazije", a onda šok. Zar to ne priča robot? Zar to izgovara živo biće i kako joj to uopšte uspeva? Doris Milošević sa Voždovca iz Beograda u autmosferi svog doma proizvodi toliko glasova koji su sastavni deo naših života. Za Telegraf.rs Doris otkriva koliko je teško biti glasovna glumica i kako se oseća kada čuje svoj glas dok čeka stanicu na kojoj treba da izađe iz GSP-a, ali i šta bi odbila da sinhronizuje.

Odmah po dolasku Doris nas je nasmejala imitacijom Sendi iz crtaća Sunđer Bob, robotizovanim izgovorom autobuskih stajališta, ali i otkrićem da svoj glas pozajmljuje Popajevoj Olivi.

Preporučujemo

Kako ima tu mogućnost, koju bi mnogi samo mogli da požele, a to je da svoj posao obavlja u komfornosti svog doma na Voždovcu, ističe da joj prija da prošeta gradom i izađe među ljude.

Za Telegraf.rs, Doris Milošević, po profesiji glumica, ispričala nam je sve o tome šta uopšte znači biti glasovna glumica, koliko je to zapravo teško i da li je navikla na to da svoj glas čuje skoro na svakom koraku.

- Glasovna glumica jeste malo zahtevniji posao, ali svakako manje zahtevan nego biti glumica i raditi u pozorištu, raditi na filmu, biti po ceo dan na setu. Ja imam tu sreću da radim sa mojim suprugom, koji je dizajner zvuka, i da imamo zajednički studio u kući i da radimo od kuće. Tako da, u mom slučaju, okolnosti su malo lakše, tako da mogu da radim i u pidžami. Ja  uglavnom dajem glas, snimam voice-overe za reklame, za call-centre, dajem glas u gradskom prevozu, u GSP-u i tako dalje. Ljudi me po tome prepoznaju i vole to da čuju, često mi traže na društvenim mrežama da to ponavljam - istakla je Doris.

Talenat za promenu glasa primetila je, kako kaže, na Akademiji u Novom Sadu što je kasnije i nastavila da radi.

- Moj posao je dosta zanimljiv i imam puno radno vreme, to jest nemam ono od 9 do 17 časova, nego često radim do kasno u noći. Pre studija nisam posebno uočila kod sebe talent za voice-over, za glasovnu glumu. Jesam za pevanje, ali glas kao glas ne. Na Akademiji se naročito istaklo, zato što je naš profesor nas već na prvoj godini Akademije povezao sa ljudima koji se bave crtanim filmovima i na sinhronizacijama crtaća. Tako da smo mi već to počeli aktivno da radimo na prvoj godini i drugoj i trećoj. Tu se već iskristalisalo ko je za to, ko nije za to i tu sam videla da imam talent za promenu glasa, za voice-over, za crtaće i to sam nastavila da radim dalje i posle fakulteta.

Prvi projekat gde je čula svoj glas bio je crtani film, sada im se ne zna broj. Navikla je, kako kaže, da svoj glas čuje svuda, ali interesovanje ljudi se tek sada rasplamsalo kada im je otrila da je ona "glas sa aparat", pa je neretko zamole na mrežama da baš "njima za dušu" izgovori nešto.

- Prvi projekat gde sam pozajmljivala savoj glas je crtać Maja i Migel se zvao, na prvoj godini fakulteta. Bili smo svi jako uzbuđeni što to radimo i tu mi je bilo jako interesantno da čujem svoj glas i obično na nekim većim projektima koji su zahtevni. Radim na engleskom jeziku, bosanskom, crnogorskom i hrvatskom. Radim profesionalne voice-overe, tako da pokrivam ceo region pa mi je neobično kada mi daju zahtevan tekst da uradim na stranom jeziku ili na dijalektu. Kad to uradim jako dobro, onda sam baš ponosna i jako mi je drago da čujem svoj glas. Inače kad radim standardni voice-over i kad čujem svoj glas nisam previše uzbuđena niti mi je čudno. Kada uđem u GSP-u i kad čujem svoj glas kao da čujem neku drugu ženu - istakla je i dodala da su joj rekacije ljudi veoma zanimljive, a posebno kada joj zatraže da snimi nešto.

- Meni je to interesovanje ljudi zaista bilo fascinantno. Njima je taj posao zaista nešto neobično i za njih su ti ljudi popularni. Ja sebe negde ne smatram popularnom osobom, ali oni na mene tako gledaju, verovatno i to je njima vrlo uzbudljivo i zanimljivo da čuju nekog ko je živa osoba, da izgovara ono što čuju negde sa aparata u autobusu - dodala je.

Talenat, mnogo iskustva, sluh, dobar glas...mnogo toga, istakla je Dorisa, treba da se složi da bi neko postao glasovni glumac. Iako svoj posao jako voli, u čemu joj je muž koji je dizajner zvuka, najveća podrška, ipak postoje projekti koje bi odbila.

- Dobili smo preko jedne platforme na kojoj radim jako zahtevan projekat od 56 epizoda, crtani film na engleskom.  Ja sam tu glumila 8 različitih likova gde sam sve vreme vikala na korejski način, pošto je korejski crtač, ali na engleskom, tako da oni imaju taj neki karakterističan način izražavanja. Tu sam bila zaista na rubu, stvarno. Zahtevalo je dobrih 10 dana rada. To više ne bih ponovila nikada - istakla je Doris.

(Telegraf.rs)