VELIKO ISTRAŽIVANJE: Ove srednje škole je najteže upisati! Otkrivamo za koje će se smerove i vukovci namučiti

Uskoro će navršeni osmaci raditi završni ispit, a nakon toga sledi i upis u željene srednje škole i jedna od najbitnijih odluka za njih do sada. Prema poslednjim rađenim statistikama poznato je kako stvari stoje, odnosno, koje su to srednje škole među navršenim učenicima osmoletki najtraženije, koje se najlakše upisuje, a za koje će morati posebno za "zagreju" stolicu.

Ovo je statistika i prikaz škola i smerova u prethodnom periodu.

Preporučujemo

Medicinske škole

Kada su Medicinske srednje škole u Srbiji u pitanju, za njih je uvek velika potražnja, ali je isto tako potreban i veći broj bodova kako bi uopšte osmaci mogli da ih upišu.

Broj potrebnih bodova za upis po smerovima: 

Mecinska sestra - vaspitač Beograd 78,88; Zemun 79,81 ∙ Medicinska sestra – tehničar Beograd 84,40, Zemun 76,29, Zvezdara 78,12, Ćuprija 85,18, Кragujevac 88,48, Šabac 79,88, Novi Pazar 91,60, Leskovac 89,65; Кozmetičar: Zemun 76,20, FFŠ 79,31; Farmaceutski tehniučar: Beograd 81,39, FFŠ 86,72; Zubni tehničar: Leskovac 86,85.

Ogromna jagma se javlja za zdravstvo i socijalnu zaštitu za jedno mesto konkuriše više učenika i kada bi se analiziralo na čitavoj teritoriji Srbije, obično su to sve učenici sa odličnim uspehom.

Ako se pogleda interesovanje i plan upisa od 2012. do 2023. godine vidimo da je on samo 6 odsto (šk. 2012/13. god. 25346, a 2022/23. god. 23914).

Elektrotehničke škole

Elektotehničar računara Beograd - Stari grad 85,63, Beograd - Palilula 74,67, Zemun 70,44, Кragujevac 83,15, Jagodina 64,13, Кikinda 56,09; Tehničar informacionih tehnologija Beograd, Stari grad 92,75, Beograd Palilula 80,32, Zemun 73,11, Кragujevac 92,5, Jagodina 75, 22, Majdanpek 50,07, Kikinda 77, 79, Subotica 82,81,Aranđelovac 78,26; Tehničar za administriranje računarskih mreža Beograd 88,44, Zemun 72,10, Kragujevac 86,86.

Sagledavši stanje u velikim gradovima je potreban veliki broj bodova za upis na smerove u elektrotehničkim školama. U manjim sredinama je potreban mali broj bodova.

Takođe, ako se pogleda broj upisanih učenika jedini rast beleži smer elektrotehnika koja je 2012/13. imala upisano 26500 učenika, a 2022/23. 28933 učenika, šro je povećanje od 9%.

Poljoprivredne škole: 2012/13. god. je broj upisanih učenika bio 17014, a 2022/23. god. je broj upisanih učenika bio 9740, što je smanjenje upisa za 43%.

Znamo da demografska slika nije bila dobra, ali i da su to zanimanja koja deca nisu želela: mesar, pekar, pa i rukovalac poljoprivredne tehnike, cvećar, vrtlar, operater prehrambenih industrija.

Tako je, na primer, u Leskovcu prethodne školske godine, za obrazovni profil: pekar bilo potrebno 37,78 bodova, za obrazovni profil: mesar 47,69.

I druga pomenuta zanimanja imala su minimalan broj bodova za upis, ali nije bilo zainteresovanih đaka, osim za poljoprivrednog tehničara (npr. Poljoprivredna škola u Prokuplju za zanimanje poljoprivredni tehničar bilo je potrebno 51,76 bodova, a za veterinarskog tehničara 50,87; u Pančevu: za veterinarskog tehničara 50,83, a za poljoprivrednog tehničara 50,80 bodova; u Leskovcu: veterinarski tehničar 54,15).

Najveći pad upisa učenika je u poljoprivrednim školama, što predstavlja ozbiljan problem održivosti domaće poljoprivrede i sela.

Tekstil i kožarstvo

Tekstilne i kožarske škole: 2012/13. god. je broj upisanih učenika bio 4105, a 2022/23. god. je broj upisanih učenika bio 2499, što je smanjenje upisa za 40%. Кao što je poznato, retko ko od učenika želi da upiše za obućara. Par učenika je zainteresovano za ovo zanimanje. Za obrazovni profil obućar minimalan broj bodova za upis bio je 49,09, za galanteristu kože 42,66.

Кao što sami možemo da izvedemo zaključak da će se zanimanja kožarske struke vrlo brzo ugasiti ako se ne preduzmu hitne i adekvatne mere.

U tekstilnim školama, možemo reći da je broj učenika zadovoljavajući i da se deca upisuju. Broj učenika u odeljenju od 20 do 28. Primer: broj bodova za modnog krojača je 51,94 što je za trogodišnje školovanje jako visok broj bodova potrebnih za upis.

U Leskovcu za modnog krojača je bilo potrebno 39,66, a za mehaničara tekstilnih mašina 44,39. U Novom Pazaru Škola za dizajn tekstila i kože za obrazovne profile modni krojač, galanterista kože, obućar i konfekcijski šivač se upisuju đaci u nedovoljnom broju.

U Srbiji postoji 32 škole koje izučavaju zanimanja iz oblasti kožarstva i tekstila. Najčešće stručne škole imaju po jedno ili dva odeljenja ovih struka.

Trgovina i turizam

Trgovačke i turističke škole: 2012/13. god. je broj upisanih učenika bio 24864, a 2022/23. god. je broj upisanih učenika bio 17110, što je smanjenje upisa za oko 32%.

U Beogradu: turistički tehničar 75,33 do 76,97; hotelijersko - restoraterski tehničar 73,48. Trogodišnja zanimanja kao što su: kuvar 69,44, poslastičar 66,78, konobar 65,88.

U drugoj školi na Novom Beogradu za četvorogodišnja zanimanja: turistički tehničar 76,97, hotelijersko - restoraterski tehničar 75,29, kulinarski tehničar 73,91. Trogodišnja: konobar 64,48; kuvar 70,02.

U manjim sredinama se malo drugačije učenici rangiraju, jer je potreban manji broj bodova za upis i manji broj učenika konkuriše. Aranđelovac: hotelijersko - restoraterski tehničar 60,48; kulinarski tehničar 62,15; konobar 48,66; poslastičar 54,42. Vrnjačka banja: kuvar 49,32; konobar 37,87.

U manjim gradovima zanimanje konobar, kuvar i poslastičar nije toliko traženo kao u Beogradu ili drugim velikim gradovima, pa je razlika u bodovima potrebnih za upis i više od 25 bodova. Postoje i poteškoće u popunjavanju odeljenja koja broje znatno manje od 28 učenika.

Ekonomija i pravo

Ekonomske i pravne škole: 2012/13. godine je broj upisanih učenika bio 39532, a 2022/23. god. je broj upisanih učenika bio 28113, što je smanjenje upisa za oko 29%.

U Beogradu:

- Prva ekonomska: ekonomski tehničar 82,18; finansijsko - računovodstveni tehničar 85,86.

- Peta ekonomska - Rakovica: ekonomski tehničar 76,05; finansijsko - računovodstveni tehničar 80,89.

- Кragujevac: ekonomski tehničar 70,82; finansijsko - računovodstveni tehničar 72,25; komarcijalista 70,63.

- Bor: finansijsko - računovodstveni tehničar 54,82.

- Senta: finansijsko - računovodstveni tehničar 60,83; komercijalista 54,12. U Beogradu za pravnog tehničara potrebno je 78,64 boda.

Zainteresovanost za ekonomsko-pravne struke biće sve više u opadanju zbog automatizacije, digitalizacije sistema i savremenih uređaja pri radu. Treba se orijentisati na praksu u realnim sredinama i specijalizovanim IT smerovima (vođenje računovodstva i knjigovodsta putem računara), potencirati preduzetnička zanimanja.

Građevinarstvo i geodezija

Ako se pogleda interesovanje i plan upisa od 2012. do 2023. godine vidimo da je došlo do smanjenja upisa od 19 odsto (šk. 2012/13. god. 74888, a 2022/23. god. 6085). Ovakva statistika nije u skladu sa interesima i stvarnim stanjem u ovoj oblasti.

Srbija oskudeva i u zidarima, a građevinske škole su nam prazne iako se u zemlji gradi više nego ikada. Zato smo prinuđeni da radnu snagu u građevinarstvu uvozimo iz Kine, Turske i drugih zemalja.

Gimnazije

Od 110 gimanzija na teritoriji Republike Srbije, Boegrad, Novi Sad, Kragujevac, Niš su izuzetno tražene, veliki broj učenika konkuriše i svaki učenik se bori za mesto više – kako na prirodnom tako i na društvenom smeru.

Na primer, Novi Sad za "Jovan Jovanović Zmaj" upis na prirodno - matematički smer je potrebno 97,20 bodova; gimnazija "Svetozar Marković" za opšti smer 91,37; gimnazija "Isidora Sekulić" prirodno-matematički 93,70, društveno-jezički smer 92,00; gimnazija "Laza Кostić" za opšti tip: 86,59, prirodno-matematički smer 89,87 i društveno-jezički smer 88,71.

U Beogradu je prema podacima sa prošlogodišnjeg upisa na prirodno matematički smer Devete gimnazije minimalan broj bodova je bio 94,50. Time je ova gimnazija bila najtraženija i najteža za upis u prestonici, dok je za upis na društveno-jezički smer bilo potrebno 93,20.

- Treća beogradska gimnazija – prirodno-matematički smer 94,35, na društveno-jezički smer 91,16.

- Deseta beogradska gimnazija je treća po redu: za opšti smer je bilo potrebno minimum 93,90 boda.

- Peta beogradska gimnazija za prirodno-matematički smer 92,95, a za društveno-jezički smer 90,91.

Niš ima četiri gimnazije. Niška Gimnazija "Bora Stanković": za prirodno matematički smer 92,64, a za društveno-jezički smer 89,46; Gimnazija "9. maj" za opšti tip 83,94. Gimnazija "Svetozar Marković" za prirodno-matematički smer 90,85, a za društveno-jezički smer 87,96. Prva niška gimnazija "Stevan Sremac" za prirodno-matematički smer 92,50, a za društveno-jezički smer 90,39.

Kragujevac: Prva kragujevačka gimnazija: za prirodno matematički smer 90,38, a za društveno-jezički smer 86,17; Druga kragujevačka gimnazija: za prirodno-matematički smer 72,52; a za društveno jezički smer 83,52; opšti smer 73,46.

U manjim gradovima broj upisnih bodova je jedva 50, čak se ni ne popune odeljenja, ostaju poluprazna. Gimnazija u Zaječaru: za prirodno-matematički smer 60,34; a za društveno jezički smer 50,11.

Кnjaževačka gimnazija: opšti tip 50,24. Jagodina: Gimnazija "Svetozar Marković" za prirodno-matematički smer 62,30; a za društveno-jezički smer 52,76.

U većim gradovima gimnazije imaju digi tradiciju i ugled. Pa privlače đake i iz drugih mesta što dodatno podiše broj bodova potrebnih za upis.

U manjim sredinama je manje interesovanje za gimnazije, te učenici biraju srednje stručne škole jer imaju mogućnost za zaposlenje i prolaz prilkom upisa na faklutete ili strukovne studije. Nema puno konkurencije u manjim mestima, veća je konkurencija u medicinskim, elektrotehničkim, ekonomsko-pravnim i ugostiteljsko-turističkoim školama.

Mašinstvo i obrada metala

Što se tiče mašinstva i obrade metala 2012/13. godine je broj upisanih učenika bio 26422, a 2022/23. godine je broj upisanih učenika bio 19.936, što je smanjenje upisa za oko 25 odsto.

Po pitanju tehničkih zanimanja TŠ "Novi Beograd" za smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 62,72; tehničar grejanje  i klimatizacije 63,32.

"Tehnoart" škola za mašinstvo i umetničke zanate: mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 54,52; tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina 53,02.

Kragujevac: Srednja škola "Кnez Aleksandar Karađorđević" smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 60,25; Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina 64,60; Tehničar za industrijsku robotiku 55,40.

Zrenjanin: Tehnička škola smer Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 54,12; Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina 61,81; Tehničar mehatronike 64,11.

Zaključak - raspon potrebnih bodova za tehničare mašinske grupe zanimanja od 50 do 65 bodova.

Zanati

Potražnja za zanatlijama je u porastu. Tržište rada vapi za kvalitetnim majstorima. Citat "zanat je zlata vredan" prositiče iz činjenice da majstor ima odličnu zaradu i slobodu u samostalnom organizovanju posla.

U skoro svim državama na Balkanu, pa i u Srbiji, zanatski poslovi se smatraju manje „vrednim“ u odnosu na kancelarijski i posao koji iziskuje fakultetsko obrazovanje. Najveći uticaj na opredeljivanje pri izboru zanimanja imaju roditelji, pa retko koji roditelj želi da upiše svoje dete na zanat jer smatra da ima nizak društveni status.

Ono što zanatske škole nemaju – a to je: savremena oprema – pa veštine koje učenici nauče ne odgovaraju zahtevima tržišta. Zato kvalitetna zanatska nastava treba da ima adekvatnu praktičnu nastavu čime će motivisati učenike da uče. Slaba je i promocija zanata, koji se ne prikazuju kao uspešne i poželjne profesije.

Ono što možemo da zaključimo je da zanati nisu automatizovani i digitalizovani, pa deluju "zastarelo" u poređenju sa ostalim strukama. Možemo da zaključimo da učenici ređe dobijaju stipendije i često ne vide šta nakon školovanja, jer niko nije uradio belu knjigu o zanatima.

Gore navedeno istraživanje i anketa rađeni su u okviru Foruma srednjih stručnih škola. 

(Telegraf.rs)