Kraljevi nebeskih visina vladaju Srbijom: Godišnje se snese samo 1 jaje, a oba roditelja ga čuvaju

Najveća kolonija beloglavih supova kod nas nalazi se u rezervatu "Uvac". Ovih dana stručnjaci Fonda za zaštitu ptica grabljivica uz pomoć i podršku brojnih drugih organizacija markiraju deo najmladje populacije ovih ptica. Obeležavanje ptica na ovaj način, neki dobijaju i satelitsko praćenje traje od 2004. godine.

Najveće ptice na našim prostorima, sa rasponom krila do 3 metra, kraljevi nebeskih visina istovremeno su i brižni roditelji.

Preporučujemo

"Jedno jaje samo godišnje snese beloglavi sup i dosta dugo je potrebno vreme da poleti s gnezda i to je naporan posao za roditelje. Oba roditelja leže na jajima i čuvaju mladunca tako da sad negde krajem juna u julu će mladi poleteti", navodi dr Irena Hrivšek iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković".

A dok ne polete neophodno je da bar neki od njih, ove godine oko 25 dobiju svojevrsnu ličnu kartu koja će pružiti dragocene podatke o njihovom životu.

"Ono što je specifično za Uvac, mi markiramo mahom ptice na gnezdu za razliku od nekih kolega koji hvataju klopkama i onda ne znaju tačno poreklo ptice. Mi za svaku pticu znamo da je rođena ovde u koloniji”, ističe dr Irena Hrivšek.

Kolonije su na teško pristupačnim stenama iznad jezera, a treba voditi računa da mladunce što pre vrate u gnezdo da umanje stres i njima i porodicama. Kada još malo porastu i let postane siguran, često skitaju po svetu, a "lična karta" im olakšava povratak kući jer prirodnjaci svuda mogu da je pročitaju.

"Uglavnom zimi više borave dole na Bliskom Istoku-Turska, čak su išli i do Jemena. Posle 5-6 godina, kad postanu polno zreli, vraćaju se polako ovde na Uvac da osnuju porodicu", objašnjava Nikola Šaponjić direktor "Rezervata Uvac".

Beloglavi sup je čistač prirode, hrani se samo uginulim životinjama pa u njihov restoran na stenama godišnje stiže oko 250 tona hrane i klaničnog otpada. Pošto je kolonija na Uvcu i Mileševki već dostigla broj od oko 600 ptica, od početnih 10 pre 3 i po decenije, plan je da se vrate i u Istočnu Srbiju u Sićevačku klisuru.

(Telegraf.rs/RTS)