"To nije posao za ženu! Da li si normalna? Samo u snovima": Bližnji su bili surovi, al' Maja živi svoj san

Maja vozi autobus u svom radnom gradu Vranju, to joj je bio životni san, ali nije sve teklo glatko, prvo otac, a potom i deca "podmetali su klipove u točkove" Majinih snova.

Kad je bila devojčica, Maja Cvetković iz Vranja je svakodnevno slušala priče svog oca, vozača autobusa. Dok je on pričao o putovanjima, putnicima, drumovima, u njenom srcu počela je da se rađa velika ljubav prema vožnji. Ali i jedan – naizgled nemoguć – san: da jednog dana i sama sedne za volan autobusa, piše 017_dn.

Preporučujemo

– Oduvek sam želela da vozim autobus. Ali tata nije hteo ni da čuje. Govorio je da to nije posao za ženu i da to nije život koji želi za svoju ćerku. I ja sam odustala… ali samo naizgled. Jer ta želja nikada nije nestala – kaže za 017_dn Maja, danas majka dvoje dece i vozač gradskog autobusa u svom rodnom gradu.

I teorija i vožnja iz prvog puta!

– Upisala sam auto-školu prošle godine i počela da učim. Suprug je bio oduševljen i odmah me je podržao. Ali deca nisu – sin mi je rekao: "Mama, autobus možeš da voziš samo u snovima", a ćerka me je gledala i pitala da li sam normalna – priča kroz smeh.

Položila je i teoriju i vožnju iz prvog puta. Prvi posao dobila je u firmi „Jedinstvo“ iz Vranja, gde ju je kolektiv dočekao raširenih ruku.

– Prvi dan nikad neću zaboraviti. Putnici su bili prijatno iznenađeni.

San joj je da vozi međugradske linije

Danas vozi liniju Balinovac–Sobina, a povremeno uskače i na druge linije. Ipak, njen san je da jednog dana vozi međugradske rute.

– Ovaj posao me ispunjava. Kad sednem za volan, osećam se slobodno i živo. To nije samo vožnja – to je deo mene.

Maja i njen suprug, majstor-autolimar, u braku su 15 godina. Zajedno su radili i na popravci vozila, pa joj ni alat, ni „muški“ poslovi nikada nisu bili strani.

– Nikad nisam želela da radim u kancelariji ili da imam „tipičan ženski posao“. I nisam se pokajala nijednog dana.

(Telegraf.rs / 017_dn)