Dečak nepromišljenom izjavom napravio potpuni haos, a onda je usledilo: "Ubiću se", ali su ga zapravo ČULI

Da su deca sklona nepromišljenim izjavama, pa čak i onim koje izgovore u momentima impulsivnosti svima je jesno. Međutim kod nas se i jedne i druge naizgled olako shvataju, a evo kako na primeru dečaka iz Srbije sve može biti potpuno drugačije.

Profesor dr Čedo Miljević predsednika Udruženja psihijatra Srbije tokom gostovanja u podcastu "Zdravo sa Ivanom" dotakao se najvažnijih tema vezanih za mentalno zdravlje, a tom prilikom je pomenuo i jednu anegdotu koja je na njega ostavila snažan utisak.

Preporučujemo

No, može se reći da je apsolutno razumljivo zašto je to tako jer ako bi se lični aspekt događaja ostavio po strani, sam tok pokazuje ozbiljno shvatanje i angažman osoba spremnih da pruže pomoć i podršku oko tegoba koje se na ovim prostorima neretko zanemaruju ili im sredina umanjuje značaj.

- Evo ispričaću vam jednu anegdotu ako možemo tako da kažem, bolje rečeno vinjetu, sad je ta izraza u modi. Sin jedne moje prijateljice je bio na onom programu odlaska u srednju školu u Sjedinim Američkim Državama. Tamo je stanovao u jednoj porodici, kako već to ide, bavio se određenim sportom. On je dete koje je ovde odraslo u jednoj potpuno adekvatnoj normalnoj porodici, okružen ljubavlju, pažnjom i majke i oca, koji su bili prilično imućni i on je otišao za Ameriku sa idejom da nastavi dalje školu - počeo je priču dr Miljević.

Ipak, okolnosti su uskoro poprimile dosta zastrašujuć oblik.

- U jednoj situaciji on je izgubio svest na treningu i odmah su se okupili oko njega. Kad su ga pitali šta se desilo, rekao je da je to zapravo zato što mu ukućani ne daju da jede. To je odmah bilo, takva je procedura, alarm. Uključili su socijalnog radnika, policiju, odmah su došli, otišli sa njim u tu porodicu, što normalno nije bilo uopšte istina - rekao je profesor.

Kako je objasnio, dečak je iz svoje kuće poneo neke navike koje su u SAD bile strane.

- Istina je bila da je on, kao i većina naše dece, navikla da mama prinese sve sama. Ovde je on morao da podgreje sebi, da izvadi iz frižidera, jer njegov raspored aktivnosti nije bio podudaran sa rasporedom porodice u kojoj je bio. Oni su jeli u određeno vreme, on je tada bio ili na treningu ili u školi... Kada je on video kakva je neprijatnost nastala ljudima kojima je bio jako zadovoljno, koji su ga jako lepo primili i vodili. Kada je video šta je njima napravio, on je počeo da objašnjava da se šalio, da to nije istina. Međutim, to niko nije prihvatao jer je ta izjava bila protumačena potpuno drugačije. Kad je shvatio kako je neprijatnost načinio, onda je rekao: "Ubiću se šta sam napravio" - ispričao je dr Miljević.

Rečenica koja se ovde neretko otrese kao impuls, nešto rečeno u afektu, ali u SAD slika je drugačija.

- Socijalni radnik i policija su ga odmah odveli na psihijatrijsku kliniku. Nije vredelo to što je on govorio, to je meni uzrečica, to je kod nas ovako. To se tamo ne prihvata da se to može tek tako reći i da to može da se kaže bez ikakvih posledica i on je dečko završio na posmatranju na psihijatrijskoj klinici. Eto, to je kako se negde takve izjave vrednuju - kazao je.

Pojasnio je da oni koji su čuli neće da razmišljaju dalje, ne obaziru se na "to je šala", "to je uzrečica", "to je privlačenje pažnje", nego biraju da odvedu dete kod ljudi koji će umeti da procene istinitost i ima li rizika.

- To je kod nas malo drugačije, normalno, ali hoću zapravo da kažem ovom vinjetom da ne treba zaista olako shvatati ni jednu takvu izjavu i ne treba reći takvu stvar: "Pa to je privlačenje pažnje", "To je ništa", to je samo način da, ne znam, bude u fokusu nas, da treba ipak to gledati bitno drugačije - izričit je profesor.

Nedavno je širom planete obeležen Svetski dan mentalnog zdravlja. Probleme koje često ne vidimo kao takve ne treba zanemariti i valja obratiti pažnju na osobe s kojima smo bliski.

SOS brojevi za pomoć

SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" je 0800/309-309, opcija 1, a svi pozivi su anonimni i besplatni.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima takođe bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im pisati putem četa na sajtu www.centarsrce.org. Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

(Telegraf.rs)