Miroslav živi u Beogradu, ali sada je spreman sve da ostavi: Želi da mu deca odrastaju na selu, ovo su uslovi

Miroslav Bajlović (40) i njegova supruga (39), roditelji dvoje dece (11 i 9 godina), već tri decenije žive u Borči. Miroslav za Telegraf.rs kaže da se u Beogradu našao "silom prilika" i da je sada vreme da se te "prilike" promene. Iako su se ovde skućili, Borča im se nikada nije svidela, te je želja da napuste ovu sredinu svakim danom sve jača.

Miroslav je u potrazi za nekim malim, mirnim mestom u Srbiji koje bi imalo sve potrebno za budućnost njegove dece, kao što su škola, uslovi za neki sport i lepa priroda za šetnju i rekreaciju, ali i što čistiji vazduh. Na svu sreću Srbija je puna ovakvih mesta i srećni smo što možemo da se pohvalimo lepom prirodom, a svi znamo da po čitavoj zemlji postoji pregršt sela punih napuštenih kuća i starih velikih imanja, Miroslav i njegova supruga traže ono idealno za njihovu porodicu.

Preporučujemo

- U Borči kod Beograda živim od 1995. godine posle rata u Krajini. Znači silom prilika sam došao tu, ali Borča mi se nikada nije sviđala, ali eto život nas je tu naveo. Potom škola, posao, brak, deca i eto, i dan danas smo ovde, ali sve nas nekako steže i guši. Loš vazduh, loš kvalitet života, infrastruktura, bezbednost, sport, staze za šetnju, vožnju bicikla, potom bazeni, sportske sale, bukvalno ništa od toga nema, a gužva i pritisak su sve veći i veći - priča Miroslav za Telegraf.rs i dodaje da on i supruga odavno žele da napuste ovakav način života, ali nikad nije se nije desilo ono čuveno "pravo vreme" za neki ovako veliki korak.

- Trebalo je da se preselimo u Sloveniju ove godine, čekao me je posao, sve je bilo kako valja, deca bi išla u školu, ali eto opet se nije dalo. Sada će ova novost oko legalizacije pomoći da se kuća koju imamo proda po realnoj ceni i konačno ćemo moći da odemo negde - kaže naš sagovornik.

Kako kaže, nema određeno mesto na koje bi se preselili, otvoren je da čuje i istraži sve predloge, ali ipak, neki kriterijumi postoje. Iako on i supruga imaju dobre poslove i uređen život nadomak Beograda, spremni su za veliku životnu promenu i novi početak gotovo od nule. Supruga je zaposlena u "Putevima Srbije", a on radi u NIS-u, ali kaže da ih ništa ne sprečava u ovoj odluci i da će se lako prilagoditi svemu što sledi.

- Naravno da imamo svoje želje i ono što nam se sviđa, a to je Šumadija. Volimo šumu, brda, ne volim ravnicu i maglu. Idealno imanje bi bilo na blagoj kosini, da je gore suma, dole reka ili potok da odnosi misli i brigu. Ali treba uklopiti sve to, deci danas sutra da bude blizu škole, nama za posao. "Putevi Srbije" i "NIS" se ne napuštaju baš tek tako. Dobro se mora razmisliti. Naravno, tako bi bilo na početku, a posle bi svakako neko od nas napustio posao - objašnjava on.

Već ima ideju kojim bi se seoskim poslom bavili.

- Razmišljamo o uzgoju angus goveda, ili nešto tog tipa. Ako dozvole finansije i veliko imanje, a ako ne onda svinje moravke ili neke otporne na vremenske uslove. Ljudi nam uglavnom savetuju mesto gde oni zive, a nisu bas objektivni i realni. Sem jednog čoveka koji nam je obrazložio zašto da dođemo baš u Sremsku Kamenicu. Znači naše selo mora biti blizu grada zbog dece i života - zaključuje on.

Trend preseljenja mladih porodica iz urbanih u ruralne sredine u Srbiji je sve češći i primetniji, a delimično je podstaknut željom za mirnijim životom, zdravijim okruženjem i povoljnijim uslovima za život.

Želja za bežanjen od gradske vreve je nikad veća, a sve više mladih parova i porodica u Srbiji svesno bira da se vrati na svoju dedovinu i ostavi za sobom stanove, gradsku gužvu i stres.

(Telegraf.rs)