Vodič za putovanje u zemlje EU: EES počeo sa radom, kako sada preko granice?

Posle godina planiranja i brojnih odlaganja, sistem ulaska/izlaska Evropske unije (EES - Entry/Exit System) počinje danas, 12. oktobra, sa radom.

Iako se ništa nije promenilo u pogledu pravila o tome ko može ući u EU i koliko dugo može boraviti, novi sistem će pratiti kretanje preko granica u šengenskom prostoru koji obuhvata 29 zemalja. To će se raditi prikupljanjem biometrijskih podataka posetilaca - na isti način na koji to već čine druge zemlje, uključujući SAD. Naime, prilikom prvog ulaska ili izlaska od državljana trećih zemalja, među kojima je i Srbija, biće prikupljani, pored podataka iz putnih isprava, i biometrijski podaci, odnosno otisci četiri prsta desne ruke i fotografija lica.

Preporučujemo

Naši građani će se sa novim sistemom najpre susresti na graničnim prelazima sa Hrvatskom, gde EES počinje sa radom u popodnevnim časovima.

- EES sistemu praktično podležu svi državljani trećih država, među kojima su i državljani Srbije, i to isključivo oni koji nemaju regulisan boravak duže od 90 dana u zemljama koje primenjuju EES. Odnosno, sistem će se primenjivati isključivo prema građanima Srbije koji putuju do 90 dana u ove države, odnosno idu na tzv. kratkotrajni boravak", rekao je ranije za Tanjug komandir stanice granične policije Batrovci Branko Bačić.

Kako će to funkcionisati i kako bi moglo uticati na vaše putovanje? Evo sve što treba da znate.

Šta je EES?

Sistem ulaska/izlaska EU (EES) prikupljaće biometrijske podatke od državljana koji nisu iz EU i koji ulaze u šengenski prostor (praktično sve zemlje EU osim Kipra i Irske, plus Švajcarska, Island i Norveška). Na isti način kao što se posetioci u SAD-u uzimaju otisci prstiju prilikom ulaska, putnici u EU će davati otiske prstiju pri ulasku u blok - i ponovo, prilikom izlaska.

Ciljevi su dvostruki: smanjenje kriminala i ilegalnog prelaska granica, ali i obezbeđivanje da posetioci ne prekorače dozvoljeni boravak. Državljani trećih zemalja, kako se naziva građane koji nisu iz EU, mogu da provedu najviše 90 dana u periodu od 180 dana u šengenskom prostoru.

Kako će to funkcionisati?

Sistem bi trebalo da bude jednostavan - proveravaće lice i otiske prstiju sa biometrijskim podacima koji su već zabeleženi. Međutim, kreiranje tih podataka prvi put biće nešto sporije. Kada putnik prvi put naiđe na sistem, biće mu uzeta fotografija i otisci prstiju, a podaci iz pasoša biće evidentirani.
Granični prelazi širom Šengena već su postavili redove samouslužnih kioska na kojima putnici mogu da se registruju.

Kada jednom budete registrovani, pri sledećim putovanjima vaše lice i otisci prstiju proveravaće se u odnosu na ono što je već u sistemu. Ako imate biometrijski pasoš i na graničnom prelazu postoje elektronske kapije (E-gates), moći ćete da uđete pomoću njih.

Da li će sistem odmah biti svuda?

Ne odmah. Da bi se izbegle gužve i problemi koji su predviđeni, uvođenje će biti postepeno. Svaka država članica može sama odlučiti gde i kako želi da primeni sistem. Jedini uslovi su sledeći: posle 30 dana zemlje moraju registrovati najmanje 10% putnika; posle 90 dana – 35%; posle 150 dana – 50%. Nakon 180 dana, do 9. aprila, sve zemlje moraju registrovati sve putnike kroz sistem.

Najmanje jedan granični prelaz u svakoj zemlji EU mora imati funkcionalan sistem od 12. oktobra. Evropska komisija savetuje da države uvedu sistem na različitim tačkama prelaza - morskim, vazdušnim i kopnenim. Van tih smernica, zemlje mogu slobodno da odluče kako će ga primenjivati.

Koji biometrijski podaci će se prikupljati?

Biće uzeti vaši otisci prstiju i fotografija lica. Takođe će se evidentirati podaci iz pasoša (puno ime i datum rođenja), kao i datumi i mesta ulaska i izlaska iz Šengena. Ako vam je odbijen ulazak, to će takođe biti zabeleženo.

Od vas će se tražiti i da navedete gde ćete boraviti i da li imate dovoljno sredstava za putovanje.

Da li će biti kašnjenja?

Zvaničnici pokušavaju da smanje kašnjenja postepenim uvođenjem sistema, ali upozoravaju da "može biti nekih zastoja na početku". Samoslužni kiosci na ulaznim tačkama, gde ćete registrovati svoje početne podatke, trebalo bi da ubrzaju proces.

Da li je ovo kraj pečatiranja pasoša?

Ne još. Pošto će se sistem uvoditi tokom narednih šest meseci, vaš pasoš će se i dalje pečatirati na granici - čak i ako ste već prošli kroz EES. To omogućava prelazima koji još ne koriste novu tehnologiju da prate broj dana vašeg boravka u EU. Kada sistem u potpunosti proradi, što se očekuje 9. aprila, pečatiranje pasoša će prestati.

Šta ako mi bude odbijen ulazak?

To će biti zabeleženo u sistemu i biće vidljivo pri svakom sledećem pokušaju ulaska.

Da li moram to ponavljati pri svakom putovanju u Evropu?

Podaci će se čuvati tri godine, tako da ako redovno putujete u Šengen, sistem će se automatski obnavljati. Međutim, ako ne putujete tri godine, moraćete ponovo da se registrujete sledeći put kada krenete u EU.

Šta ako dobijem novi pasoš?

Nećete morati da se ponovo registrujete, navodi portparol EU. Pošto su vaši biometrijski podaci već u sistemu, biće dovoljno da se ažurira broj vašeg novog pasoša.

Državljanin sam EU, da li i ja moram da se registrujem?

Ne, jer EU već poseduje vaše biometrijske podatke. Isto važi i za stanovnike EU bez obzira na nacionalnost - njihovi biometrijski podaci već su uzeti tokom procesa dobijanja boravišne dozvole.

Da li su deca izuzeta?

Deca mlađa od 12 godina ne moraju davati otiske prstiju, ali moraju proći kroz ostatak procesa.

Kako da izračunam svojih 90 dana u periodu od 180 dana?

Ako niste vični računanju, postoji zvanični kalkulator koji to olakšava. Kazne za one koji prekorače dozvoljeni boravak kreću se od novčanih kazni do deportacije i zabrane ulaska u ceo blok.

Kada počinje ETIAS?

ETIAS je novi sistem za prijavu putovanja bez vize koji EU uvodi, sličan američkom ESTA sistemu.
Nakon više odlaganja, lansiranje je sada planirano za kraj sledeće godine - "verovatno", prema rečima portparola EU. Kampanja za informisanje javnosti počeće šest meseci ranije, tako da će putnici na vreme biti obavešteni.

(Telegraf.rs)