Evo ko stoji iza lažnih dojava o bombama u školama i zašto ih je teško uhvatiti: Oglasio se stručnjak iz MUP-a

Ko je i zašto prošle nedelje poslao preteće poruke i lažne dojave o postavljenim bombama u gotovo hiljadu osnovnih i srednjih škola u Srbiji, pokazaće istraga. Međutim, postavlja se i pitanje – može li se tome stati na put i imaju li škole jasna uputstva kako da postupaju i komuniciraju sa decom i roditeljima tokom evakuacije?

Zna se da su pretnje stigle mejlom, i da su korišćeni servisi za anonimno slanje - što policiji otežava posao, jer je u tom slučaju teže utvrditi sa koje lokacije su preteće poruke došle.

Preporučujemo

"Ono što predstavlja problem su kompanije registrovane širom sveta koje pružaju različite usluge – od servisa elektronske pošte do servisa za anonimizaciju. Određene kompanije u pojedinim državama, nažalost, ne sarađuju ni sa domaćim, ni sa stranim organima, što znatno otežava brzu identifikaciju ovakvih počinilaca", navodi Nikola Čučilović, zamenik načelnika Uprave za tehniku MUP-a.

Osim što izazivaju strah, ovakve dojave dovode do značajnih gubitaka.

"Ove školske godine je oko 65.000 prvaka upisano. Zamislite samo da je 30.000 roditelja tog dana moralo da dođe po decu zbog evakuacije. Ako su izgubili dva do tri sata radnog vremena – zamislite koliki je to ukupan ekonomski gubitak", ukazuje profesor Goran Mandić sa Fakulteta za bezbednost.

Evakuacija u praksi – panika, strah i pitanje odgovornosti

Gubitak naravno trpe i učenici – ne samo zbog prekida nastave, već i zbog straha koji doživljavaju. Upućeni kažu da bi škole trebalo da imaju i precizne pravilnike o postupanju prilikom evakuacije - sa kojim svi moraju biti upoznati.

"Ono što treba znati, jeste da se kod stvarne evakuacije u praksi, događaju određeni problemi, odnosno roditelji moraju biti sinhronizovani sa školom. Dešavalo se da se uradi evakuacija, da roditelj dođe po svoje dete, uzme ga, a ne javi učiteljici ili nastavniku da ga je odveo kući, i sad vi zamislite paniku prosvvetnog radnika koji na spisku ima 25 dece, a kad prozove ima 24. To izaziva paniku, jer se ne zna gde je dete", kaže prof. Mandić.

Ko stoji iza lažnih dojava?

Stručnjaci navode da motivi za lažne dojave mogu biti različiti — od geopolitičkih razloga, kao što je rat u Ukrajini, kada su mete bile avio-kompanije, ambasade i državne institucije, pa sve do slučajeva u kojima iza takvih pretnji stoje učenici.

"Treba edukovati tu decu da se radi o krivičnom delu i koje posledice sve mogu da proizađu iz toga. Imali smo trinaestogodišnjeg dečaka. Nudio je 'uslugu' slanja dojava u školama u Srbiji i okruženju – i to naplaćivao", otkriva Nikola Čučilović, zamenik načelnika Uprave za tehniku MUP-a.

Kazne i zakonske mere

Iako je zakonom za ovo krivično delo propisana maksimalna kazna do pet godina zatvora koju će sankciju sud izreći zavisi od mnogih okolnosti.

"Imali smo slučaj zaposlenog u jednom lancu supermarketa koji je prijavio lažnu dojavu o bombi samo da bi mogao da odmori. Sud mu je izrekao uslovnu kaznu i novčanu kaznu od 100.000 dinara", navodi Branka Gajić, portparolka Prvog osnovnog tužilaštva.

U nameri da se stane na put lažnim dojavama, uključilo se i Ministarstvo pravde. U predloženim izmenama zakona razmatra se pooštravanje krivične odgovornosti za one koji šalju takve dojave.

(Telegraf.rs/RTS)