Natalijina ramonda - cvet feniks, simbol Dana primirja, pobede srpskog naroda i države
Natalijina ramonda, cvet feniks, koji se nalazi na amblemu i u Srbiji nosi na reveru uoči i na Dan primirija 11. novembra, predstavlja simbol stradanja i pobede srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
Amblem Dana primirja, kombinacija je Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice, medalje dodeljivane srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost. Koncept Natalijine ramonde - simbola obeležavanja Dana primirja u Srbiji, osmisli su sadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.
Preporučujemo
Jako važno obaveštenje za đake za 12. novembar: Tiče se nastave u sredu, obratite pažnju!
Kiša ne prestaje, evo gde će večeras pljuštati: Otkrivamo kada prestaju padavine, uz stabilizaciju vremena
Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao državni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a simboliše i vasksnuće Srbije i stradanja kroz koja je srpski narod prošao tokom i posle Prvog svetskog rata. Natalijina ramonda koja može da oživi i kada se potpuno osuši, postala je sinonim srpskog stradanja i pobede u Velikom ratu, tokom koga je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.
Srbija je iz teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica, ponovo se rađajući kao cvet feniks. Natalijina ramonda, čiji je cvet visok 10 centimetara, pripada familiji Gesne riaceae, ima ljubičaste cvetove i tamno zeleno lišće, a cveta od aprila do juna.U periodima suše, ramonda se sasuši i smežura, ali čim dobije dovoljno vode postepeno se oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava.
Tu jedinstvenu pojavu prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski kada je prosuo vodu po herbarijumu. Ramondu je kod Niša, u Jelašničkoj klisuri, otkrio botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović, 1882. godine.
Planirao je da novu vrstu nazove Niška ramonda, ali je odluku promenio u čast kraljice Natalije.
Natalijina ramonda raste uglavnom na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište velike bitke u Prvom svetskom ratu. Područja na kojima u Srbiji raste proglašena su za zaštićena područja, a to su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode 'Suva planina' i Nacionalni park "Šar planina".Ova zakonom strogo zaštićena vrsta raste i u Severnoj Makedoniji, na severu Grčke, u Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske.
Na Dan primirja u pojedinim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, kao simbol se nosi cvet bulke - "Popi" je podsetnik na vreme kada je na razorenim i opustelim poljima, gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništavan, prvi nikao krvavo crveni mak. Cvet i dalje raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, o čemu je još 1915. pisao kanadski potpukovnik Džon MekKre u delu "Na polju časnom" - "Na poljima Flandrije".Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na dan kada je 11. novembra 1918. godine u 11 sati, nakon četvrogodišnjeg Velikog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, potpisano primirje, u posebnom vagonu u blizini gradića Kompjenj.
(Telegraf.rs/Tanjug)