Na nekoliko kilometara su groblja u kojim su kosti srpskih junaka: Neverovatna epopeja naroda u Velikom ratu

Srbija nikada u istoriji nije bila toliko hvaljena kao 1918. kada je završen Veliki rat, nikada tako cenjena kao saveznica i pobednica, njene žrtve priznavao je svet, izjavio je povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu istoričar Momčilo Pavlović.

On je naglasio da Srbija u Velikom ratu nije bila samo žrtva, već i pobednica koja je vaskrsla iz gotovo nestale države u priznatog saveznika i oslobodioca.

Preporučujemo

"Nema jače identitetske tačke od uloge, stradanja i pobede Srbije u Prvom svetskom ratu", rekao je Pavlović za Tanjug.

On je podsetio da je to bio rat koji je oblikovao slobodu i istorijsko pamćenje srpskog naroda.

"Srbija se danas vraća tim tačkama i žrtvama i ima valjane razloge da se ponosi svojim učešćem u Velikom ratu, jer to je bila borba za slobodu", rekao je Pavlović koji je podsetio da je sve počelo sukobom s Austrougarskom, koja je "rat protiv Srbije povela ne zbog Gavrila (Principa), nego zbog principa".

Podsećajući na ključne momente srpskog ratnog puta u Velikom ratu, od Cerske i Kolubarske bitke, albanske golgote i proboja Solunskog fronta, koji se može posmatrati kao personifikacija srpske žrtve i junaštva, Pavlović je naglasio da bi svako trebalo da poseti mesta na kojima su se odvijale velike bitke, posebno Kajmakčalan i Solunski front, kako bi razumeo razmere srpske epopeje.

"I kada se popnete na 2.500 i više metara i pogledate kako ovi odozdo jurišaju na tranšeje - neprijateljske rovove, kada vidite bodljikavu žicu, shvatite kroz šta su prolazili srpski vojnici, mnogo toga će vam biti jasnije", kazao je Pavlović i dodao da tek kada se obiđu groblja javlja se gorak ukus, jer su srpska groblja na prostoru severne Grčke, ali više današnje Severne Makedonije u veoma zapuštenom stanju.

Odnos prema žrtvama se, kako je naveo, najbolje vidi kada se poseti srpsko vojničko groblje u Bitolju, a potom francusko.

"Na nekoliko kilometara su ta dva groblja, sve će vam biti jasno kada vidite kako se održava francusko vojničko groblje, a kako srpsko", rekao je Pavlović koji je naglasio da su herojstva srpske vojske priznali i saveznički komandanti.

Pavlović je podsetio i na veliku žrtvu koji je srpski narod podneo.

"Iako ne postoje egzaktni podaci zato što popis nikada nije završen do kraja, a dok se žrtve pojedinačno ne imenuju, barata se samo procentima i brojevima koji ne mogu da dočaraju svu tragičnost srpske žrtve. Procenjuje se da smo imali oko 630.000 civilnih žrtava u Srbiji koja je imala tada oko četiri miliona stanovnika", rekao je Pavlović.

Vojne žrtve su, naglasio je, procenjene na između 330, 370 pa do više od 400 hiljada.

"Ali najveći broj ljudi stradao je u logorima. Samo na prostoru Bugarske bilo je oko dvadesetak različitih logora... Veliki broj civila stradao je čak i na prostoru današnje BiH, odnosno današnje Republike Srpske", rekao je on i dodao da je jedan veliki logor bio u Doboju.

Na pitanje koji su bili vojni ciljevi, kako su ostvareni, šta su doneli Srbiji, Pavlović podseća da je u početku cilj bio odbrana i oslobađanje srpske teritorije, ali da su se stvari promenile već u decembru 1914. godine.

Podsetio je da je Niška deklaracija iz decembra 1914. godine definisala ratne ciljeve Srbije - oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca - što je 1918. godine i ostvareno stvaranjem zajedničke države.

"Kada je rat stao, sednica skupštine u Nišu održana je još jednom i tada je u posebnim odnosima stvorena zajednička država Srba, Hrvata i Slovenaca, ... i od tog trenutka, čak su i srpske žrtve date za slobodu Srbije naznačene da su pale i za oslobođenje drugih naroda u Austrougarskoj. Dinamika kasnijih odnosa pokazuje da ti narodi nisu mogli da shvate da su to i njihove žrtve. Odnos prema srpskim žrtvama govori o putu stvaranja suživota i razaranja zajedničke države", rekao je Pavlović i naglasio da se Srbija sada vraća tim tačkama i žrtvama.

Istoričar je ocenio da je Srbija 1918. godine bila na vrhuncu međunarodnog ugleda.

"Njene žrtve priznavao je čak i britanski kralja koji je već 11. novembra 1918. godine kralju Petru uputio telegram u kojem govori da će Velika Britanija večno pamtiti srpske žrtve. A kako je to izgledalo kasnije, to znamo", rekao je Pavlović.

Na pitanje zašto je Dan primirja važan prvo za svet, a onda za Srbiju, Pavlović kaže da nema nikakve dileme da je 11. novembar važan za svetsku istoriju.

"Jedanaestog dana, 11. meseca u 11. sati, 1918. godine obznanjeno je primirje između Francuske i Nemačke, odnosno, saveznika i nemačke vojske. Primirje je potpisano na 35 ili 36 dana i tog dana utihnulo je oružje na kopnu, moru pa čak i u vazduhu", podsetio je on.

Pavlović kaže, da se toga dana u Srbiji ništa posebno nije desilo.

Podsetio je da to pokazuje i intervju koji je na desetogodišnjicu završetka Velikog rata, tad već kralj Aleksandar dao za francuski list, gde je naveo da je rat u Srbiji završavan postepeno.

Pavlović je naveo da o stradanju srpskog naroda i njegovoj pobedi govori i cvet Natalijna ramonda, jer je to cvet feniks, kojem je i malo dovoljno da ponovo nikne i vaskrsne.

Natalijina ramonda simbol je po ugledu na "crveni mak" u Flandriji i Normandiji, ona je i personifikacija puta koji je Srbija prošla od 1915 - od države koja skoro ne postoji - kako su govorili u neprijateljskoj propagandi, do 1918 - kada ne samo što je vaskrsla nego je postala priznata pobednica, saveznica, zemlja koja je uspela da oslobodi i okolne narode, da im donese slobodu, i da stvori zajedničku državu sa Hrvatima i Slovencima u čvrstoj veri da je to zajednički cilj.

(Telegraf.rs/Tanjug)