Zakažite ginekološki pregled na sigurnom mestu

Redovni ginekološki pregledi omogućavaju da se potencijalni problemi otkriju na vreme, čak i pre pojave simptoma, i da se očuva dugoročno zdravlje. Ipak, mnoge žene preglede odlažu, bilo zbog neprijatnosti, nedostatka vremena ili pogrešnog uverenja da je pregled potreban samo ako postoji problem. Zato u nastavku govorimo o tome kada i zašto je važno obavljati ginekološke preglede, koje probleme ovi stručnjaci rešavaju i kako da odaberete sigurnu i pouzdanu ordinaciju u kojoj ćete se osećati prijatno i bezbedno.

Kada početi i koliko često ići na ginekološki pregled

Prvi ginekološki pregled savetuje se neposredno nakon prvog seksualnog odnosa ili najkasnije do 18. godine života. Nakon toga, stručnjaci preporučuju da se pregled kod ginekologa obavlja najmanje jednom godišnje, bez obzira na godine ili trenutno stanje zdravlja. Redovnim godišnjim pregledima mogu se na vreme otkriti rane promene i oboljenja – pre svega raka grlića materice ili jajnika, ali i razne infekcije i polno prenosive bolesti.

Preporučujemo

Osim toga, ginekološki pregled je neophodno zakaziti i kada postoje: nepravilni menstrualni ciklus, prejak ili nedovoljan menstrualni tok, bolovi u donjem stomaku ili tokom menstruacije, pojačan ili neobičan vaginalni sekret, svrab ili peckanje u genitalnoj regiji, krvarenje van menstruacije ili posle odnosa.

Ako primetite bilo kakve nenormalne simptome – na primer promenu boje ili mirisa sekreta, svrab, neprijatan miris, bol ili krvarenje tokom seksualnog odnosa – obratite se lekaru odmah, a ne čekajte sledeći redovni pregled.

Ginekologu takođe treba otići pre trudnoće ili u ranoj trudnoći, ako planirate porod, kao i u menopauzi radi kontrola hormona.

Koje sve probleme možete rešiti posetom ginekologu

Ginekolog se bavi dijagnostikom i lečenjem infekcija, hormonskih poremećaja, cista, mioma, polipa i drugih stanja koja mogu uticati na zdravlje reproduktivnih organa. U nastavku su objašnjenja nekih najčešćih problema koje ginekolog može da reši posetom ordinaciji.

Uklanjanje kondiloma

Kondilomi (genitalne bradavice) su male izrasline uzrokovane humanim papiloma virusom (HPV) koje se prenose seksualnim putem. Njihovo prisustvo je značajno jer HPV može dovesti do raka grlića materice. Uklanjanje kondiloma je jedna od rutinskih operacija koja se obavlja u ginekološkim ordinacijama, i to bezbolnim metodama - laserom, električnom energijom (elektrokauterom), krioterapijom, hirurškim putem ili lokalnim preparatima. Na taj način sprečava se širenje infekcije i smanjuje rizik daljih komplikacija.

Lečenje vaginalnih i polnih infekcija

Vaginalne i polne infekcije spadaju među najčešće razloge posete ginekologu. Bakterijske infekcije, kandida i polno prenosive bolesti (kao što su hlamidija ili gonoreja) često izazivaju simptome poput svrab, peckanja i pojačanog vaginalnog sekreta. Ginekolog tačno dijagnostikuje uzročnika – analizom brisa ili drugih testova – i prepisuje odgovarajuću terapiju (antibiotike, vaginalete ili antimikotike) za izlečenje infekcije. Redovni pregledi i bliska saradnja sa lekarom omogućavaju pravovremeno saniranje ovih problema.

Infertilitet (neplodnost)

Neplodnost se definiše kao nemogućnost žene da zatrudni nakon godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa. To je ozbiljan problem koji može imati mnogo uzroka – od hormonskih poremećaja, policističnih jajnika ili endometrioze do oštećenja jajovoda usled infekcija ili operacija.

Ginekolog može brzo utvrditi potencijalne uzroke neplodnosti detaljnim pregledom oba partnera (ultrazvukom, hormonima, spermogramom) i po potrebi savetovati tretmane. Lečenje može uključivati promenu načina života, hormonsku stimulaciju, hirurške zahvate ili postupke vantelesne oplodnje (IVF). Pravovremena dijagnostika kod ginekologa povećava šanse za uspešno ostvarenje trudnoće.

Menstrualni poremećaji

Neredovni, bolni ili preobilni menstrualni ciklusi čest su razlog za posetu ginekologu. Neredovna menstruacija obuhvata cikluse koji su predugi, prekratki, preobilni ili potpuno izostaju, što može ukazivati na hormone, ciste ili druge poremećaje. Na primer, miomi i polipi često izazivaju obilna krvarenja, dok disbalans hormona ili policistični jajnici mogu dovesti do neredovnih ciklusa.

Ginekolog detaljno ispituje uzrok (ultrazvukom, analizom hormona i dr.) i primenjuje tretmane – od lekova koji regulišu hormon, preko procedura za uklanjanje polipa/mioma do adekvatne terapije – kako bi se ciklus stabilizovao. Preporučuje se poseta lekaru kad god menstruacija postane izuzetno bolna, obilna ili u potpunosti izostane.

Prevencija karcinoma grlića materice

Jedan od glavnih zadataka ginekologa je rana detekcija malignih promena na grliću materice. To se ostvaruje Papanikolau (PAP) testom i kolposkopijom. PAP test omogućava da se otkriju bilo kakve abnormalne ćelije na grliću pre nego što razviju rak.

Uz PAP test obično se radi i kolposkopija – pregled grlića mikroskopom – kako bi se vizuelno uočile promene i, po potrebi, uzela precizna biopsija. Ovaj kombiniovani pristup omogućava da većina potencijalno opasnih promena bude otkrivena i sanirana u početnom stadijumu.

Pripreme za pregled i saveti za za izbor ginekološke ordinacije

Da biste pregled iskoristili najbolje, važno je doći pripremljeni. Ginekološki pregledi se obično zakazuje u drugoj polovini ciklusa, najpogodnije između 8. i 12. dana menstrualnog ciklusa. Dan ili dva pre zakazanog pregleda izbegavajte seksualne odnose, kao i nošenje tampona. Dan pred pregled ne koristite vaginalne kreme, gelove ili lekove.

Za pregled pripremite i rezultate ranijih ginekoloških analiza (ako ih imate) – to ginekologu olakšava praćenje vašeg zdravlja.

Kada birate mesto pregleda, vodite računa o stručnosti lekara i kvalitetu usluge. Potražite ginekologa koji ima specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva, dobar radni staž i članstvo u relevantnim udruženjima.

Informišite se preko prijateljica, poznanica ili online recenzija o iskustvima drugih pacijentkinja. Obratite pažnju na higijenu ordinacije, čiste prostorije i ljubazno osoblje ključni su za bezbedan pregled. Proverite da li ordinacija poseduje svu potrebnu opremu i mogućnosti za laboratorijske analize.

Oslonite se i na lični utisak tokom razgovora. Naime već na prvom razgovoru trebalo bi da vam se lekar predstavi i odgovori na pitanja strpljivo i saosećajno. U udobnom i pouzdanom okruženju pacijentkinje se opuštenije osećaju i pregledi proteknu bez dodatnog stresa.

Tokom pregleda obavezno postavljajte pitanja i iznesite sve nedoumice lekaru, jer je razgovor o simptomima i briga pacijentkinje deo profesionalne procedure.

Na kraju, gledajte i na transparentnost troškova. Ordinacija bi pacijentkinjama trebala jasno da predstavi cenu pregleda i svih potrebnih analiza.

Šta obuhvata kompletan ginekološki pregled?

Kompletan ginekološki pregled obuhvata nekoliko ključnih koraka:

• Razgovor sa doktorom: Lekar na početku uzima detaljnu anamnezu – razgovara sa pacijentkinjom o njenim tegobama, zdravlju, menstrualnom ciklusu, trudnoćama i eventualnoj upotrebi kontracepcije. Ovaj razgovor je važan za razumevanje svih simptoma i ranijih zdravstvenih zapisa, što pomaže u planiranju pregleda i dodatnih analiza.
• Vaginalni pregled: Nakon razgovora sledi pregled spoljašnjih i unutrašnjih genitalija. Ginekolog najpre pogleda spoljašnje organe, a zatim pomoću spekuluma (preglednog instrumenta) pregleda vaginu i grlić materice. Ovaj pregled omogućava direktan uvid u zdravlje reproduktivnih organa i otkrivanje abnormalnosti poput cista, polipa ili zapaljenja.
• Kolposkopski pregled: se sprovodi ako je potrebno. Ovo je detaljna inspekcija grlića materice pomoću specijalnog mikroskopa (kolposkopa). Kolposkopijom se otkrivaju sumnjive površinske promene (npr. preneoplazije) koje Pap test možda nije detektovao. Ovaj pregled je bezbolan i značajan za prevenciju raka.
• Papanikoalu test: U sklopu pregleda uzima se uzorak ćelija sa površine grlića materice (PAPA test). Ovaj jednostavan i brz test omogućava rano otkrivanje preneoplastičnih promena (prevenciju raka grlića). Periodično ponavljanje PAPA testa ključno je za pravovremeno otkrivanje eventualnih problema.
• Uzimanje brisa vagine: Analiza brisa (mikroskopski pregled i kultura) otkriva infekcije ili zapaljenja u vagini. Na osnovu rezultata određuje se odgovarajuća terapija (antibiotici, antimikotici, itd.) ako je to potrebno.
• Ultrazvučni pregled: Ultrazvukom lekar pregleda matericu, jajnike i okolne strukture, proveravajući da li postoje ciste, miomi ili druge promene. Ovaj pregled je bezbolan i daje važne informacije o građi i stanju unutrašnjih organa. Kod trudnica ultrazvuk omogućava i praćenje ploda. Regularno izvođenje ultrazvuka pomaže u pravovremenom otkrivanju abnormalnosti i planiranju daljih koraka.

Svaki od ovih koraka, počevši od razgovora preko kliničkih do i mikroskopskih pregledi – igra ključnu ulogu u celovitom ginekološkom pregledu. Zajedno daju jasan uvid u stanje reproduktivnog zdravlja, omogućavajući lekaru da preporuči dalje analize ili terapiju ako je potrebna.

Saveti za kraj

Ginekološki pregledi treba da budu deo vaše brige o zdravlju. Obavljajte ih redovno, barem jednom godišnje, a po potrebi ranije. Ako primetite bilo kakve simptome (bol, krvarenje, sekret) ne oklevajte, posetite lekara.

Pripremite se za pregled tako što ćete izabrati pogodno vreme u ciklusu i biti čistog tela. Nađite ordinaciju u kojoj se osećate prijatno, gde lekar poštuje vaše informacije i strahove, i koja zadovoljava sve bezbednosne i stručne standarde.

Otvoren dijalog sa svojim ginekologom je vrlo važan, jer je to najbolji način da očuvate reproduktivno zdravlje i blagovremeno rešavate sve eventualne probleme.

Ako planirate trudnoću, imate pitanja o kontracepciji ili ulazite u perimenopauzu/menopauzu, otvoreno to pomenite - informisana, partnerska komunikacija sa lekarom vodi do najboljeg ishoda.

I zapamtite, redovni pregled je mali korak koji pravi veliku razliku za vaše dugoročno zdravlje i mir.

(Telegraf.rs/PR)