Srpskom učitelju kog su Albanci voleli i cenili, sude za ratne zločine: Unuk vrisnuo kad ga je video u zatvoru

U ispovesti za Internet portal RTS-a, Bojan Ničić, sin penzionisanog učitelja Dragana Ničića iz Pasjana, koji je duže od godinu dana u pritvoru u Podujevu zbog optužbi za ratne zločine iz 1999, govori o ocu koga i Srbi i Albanci pamte kao mirnog čoveka koji je podučavao decu bez obzira na veru i narodnost. Bojan je uveren da će istina i pravda na kraju pobediti.

"Nažalost, živimo u vremenu kada politika određuje sudbine običnih ljudi. Ali, ako je pravde i Boga moj otac će biti oslobođen." Ovako počinje razgovor Bojan Ničić, sin jednog od petorice Srba iz Kosovskog Pomoravlja protiv kojih se u Prištini vodi proces zbog navodnih ratnih zločina protiv civilnog stanovništva počinjenih tokom 1999. godine.

Preporučujemo

Suđenje se nastavlja u ponedeljak i prema najavama ukupno 40 svedoka tužilaštva i odbrane trebalo bi da bude saslušano. Procena je da će za sve to trebati 40 radnih dana.

Dragan Ničić (67), jedan od optuženih, penzionisani je lokalni učitelj koji nikada nije napuštao Kosovo i Metohiju. Njegov sin Bojan kaže da porodica i prijatelji od ovog suđenja očekuju istinu i pravdu.

"Naš otac je nevin čovek koji nikada nije imao veze ni sa vojskom ni sa bilo kakvim zločinima. Nadamo se da će se kroz suđenje dokazati ono što svi koji ga poznaju već znaju – da nije kriv. Očekujemo istinu i pravdu", priča Ničić.

Ističe da im u tome pomaže Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

"Srbija nam pruža pravnu i diplomatsku podršku i na tome smo zahvalni. Najvažnije je što znamo da nismo sami u ovoj borbi. Ako ima pravde i Boga, naš otac će biti oslobođen", poručuje ovaj mladić koji sa suprugom i dvoje dece, roditeljima i bratom živi na porodičnom domaćinstvu u Pasjanu.

Brat Srđan je diplomirani istoričar, a Bojan je stao na trećoj godini Matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Mitrovdan

Mitrovdan je njihova krsna slava, a ovo je druga godina bez domaćina.

Od 3. avgusta prošle godine Dragan Ničić nalazi se na sasvim drugoj strani KiM, u samici zatvora u Podujevu u kome su mahom svi Srbi. Većina ih je optužena za ratne zločine i to nakon više od 25 godina kada su se, prema optužnicama, dogodila ova krivična dela.

Upravo zbog krsne slave pre nekoliko dana su ga obišli kćerka Sanja, drugi sin, kao i Bojanova supruga i dvoje dece.

"Posete su retke i kratke, ali nam mnogo znače. Pre nekoliko dana sestra je uspela da ga vidi. Stigla je iz Francuske za našu porodičnu slavu, Mitrovdan. Prošli put kada je dolazila u posetu, nisu joj dozvolili, iako smo objasnili da je zbog toga i dolazila. Rekli su nam da mora da prođe 15 dana da bi mogli opet da ga posetimo", kaže Bojan.

Stariji Bojanov sin ima pet godina i prvi put je video dedu otkako je u pritvoru.

"Čim ga je ugledao vrisnuo je u plač. Ne možete ni da zamislite kolko nam to teško pada, koliko je bolno. Otac se trudi da ostane pribran, iako ima zdravstvenih problema, a uslovi nisu laki. Zna koliko smo svi zabrinuti i zato više brine o nama nego o sebi. Mi brinemo za njega i molimo Boga da nam se vrati živ i zdrav", navodi Bojan.

Vapaj i odjeci

U potrazi za pravdom u ime porodice je uputio otvoreno pismo, apel svim relevantnim međunarodnim institucijama na Kosovu i Metohiji.

"Tokom ovih pet meseci obratili smo se na više od dvadeset adresa – međunarodnim organizacijama, ambasadama, KFOR-u, UNMIK-u i Savetu Evrope. Ne znamo kome sve nismo pisali. Odgovorili su nam samo pojedini, uglavnom formalno, uz poruku da prate ovaj slučaj. Iako nam konkretno nisu pomogli, ti odgovori nam mnogo znače jer znamo da slučaj našeg oca nije zaboravljen", veruje Ničić.

Kaže da mu je najbolnije upravo to što se sve dešava pred očima međunarodne zajednice.

"Strašno je da se u 21. veku ljudima ovako sudi, bez ikakvih dokaza, samo na osnovu nečije tvrdnje. Moj otac nikada nije odlazio sa Kosova, nikada se nije krio. Svojim rukama je sve stvorio. Nikada ništa loše nikome nije ni pomislio, a kamoli uradio. To mogu da potvrde i naše komšije – i Srbi i Albanci", naglašava sagovornik u ispovesti za Internet portal Radio-televizije Srbije.

Objašnjava da je njegov otac od 1985. do 1991, a zatim i od 2004. do 2023, kada je otišao u penziju, radio kao učitelj. Prvo u Podgrađu, u blizini Gnjilana, a zatim u Pasjanu.

"Učio je prvim slovima i srpsku i albansku decu, nikada ne praveći razliku između vere ili nacije. Od 1991. do 1999. radio je u preduzeću 'Žito promet' u Gnjilanu. Skoro svakog dana je pešice išao na posao jer nisu bili česti prevozi u to vreme. Prolazio je kroz albanska sela i sam grad, i svi su ga poznavali kao mirnog i dobrog čoveka", objašnjava Bojan.

I dalje ne razume kako je moguće da upravo njegov otac bude optužen za ratne zločine.

"Nikada nije imao konflikt ni sa kim, a ponajmanje sa Albancima. Mnogi i danas znaju da nije kriv, ali nažalost, živimo u vremenu kada politika određuje sudbine običnih ljudi", ističe Ničić.

Proces

Grupa Srba iz Kosovskog Pomoravlja uhapšena je 3. avgusta 2024. godine.

Učitelj i učenici, generacija đaka 2010.

Osim Ničića, na spisku optuženih su Slobodan Jevtić, Dragan Cvetković i Miloš Šošić iz Pasjana i Nenad Stojanović iz sela Bosce kod Kosovske kamenice.

Svi su se u januaru izjasnili da nisu krivi za krivična dela koja im se stavljaju na teret, a proces je počeo u oktobru pred sudom u Prištini.

(Telegraf.rs/RTS)