Za Zorana kažu da je duša od čoveka: Ovo je pekar iz Mačve zbog kog ljudi putuju kilometrima po hleb i osmeh

U Mačvi i Jadru najomiljeniji pekar je Zoran Lukić iz Mačvanskog Prnjavora meštani za njega govore da je "čovek kao hleb".

Zoran Lukić (57), pekar iz Mačvanskog Prnjavora, koji već 38 leta radi varoši Lešnici, u pekari Kosta, koja nosi ime po znamenitom čoveku i zanatliji Kosti Maksimović, najomiljeniji je pekar u Mačvi, Jadru i Pocerini.

Preporučujemo

Mušterije su ga, davno, nazvale "dušom od čoveka" ili govore: Naš Zoran je Kao hleb. I kako davno, tako i danas. Zoran neumorno radi. Pod njegovim dirigentskom palicom, i danas iz vrelih furuna izlaze najbolji hlebi i peciva, po drevnoj recepturi majstor Koste, koji se prerano upokojio, a čiji sinovi na Lukića gledaju kao na rod rođeni.

Neumoran, naravno noćni rad, nikad nije, kako kaže Lešničanin Radenko Cvejić, nije uklonio njegov divan pogled 7 osmeh pun ljubavi za mušterije.Mada je mogao, nije se, i sam, otisnuo u vode gazda što su učinili i oni koji nisu ni do članaka. Ostao je veran Kostinoj pekari ime sa porodicom tog čoveka koji je slovio i za sirotinjske majku, u čemu ga slede i sinovi, pišu Novosti.

"Želeo sam da učestvujem u svakom pogledu da sećanje na našeg Kostu ne bledi i, Bogu hvala, blista na najbolji način. - Uz hleb i peciva, kad nije bilo ovoliko pečenjara, stizali smo da ispečemo ogromne količine pečenja i ribe i uvek da ispoštujemo kvalitet, pokazujući delom da je mušterija naša svetinja" priča Zoran.

"Imamo veliku odgovornost u poslu i najvažnije je da bude čistog obraza. Mesimo i pečemo kao u stara dobra vremena. Posle raznih eksperentisanja naših nekih kolega, većina je shvatila da bolje recepture nema."

Zoran je i te kako vitalan. Sebe ne vidi skoro kao penzionera, a te ga tako ne vide oni sa kojima radi i armija mušterija, posebno mladih koji ga obožavaju.

(Telegraf.rs/Novosti)