Bitno podizanje svesti o anafilaksi, alergijskoj reakciji koja može da ugrozi život

Alergije danas često nazivamo "bolestima XXI veka" a njihova rastuća učestalost ima sve veći uticaj na kvalitet života obolelih, ističe Nacionalno udruženje "Alergija i ja" s ciljem da se, povodom Dana podizanja svesti o anafilaksi, skrene pažnja javnosti na ovu iznenadnu i životno ugrožavajuću alergijsku reakciju.

Udruženje podseća da se alergije ispoljavaju na dva načina: kao hronične alergijske bolesti ili kao iznenadne alergijske reakcije koje imaju akutni tok i mogu se povući same od sebe ili uz pomoć lekova. Najčešće se manifestuju lokalno, na koži, kroz crvenilo i svrab, ali u nekim slučajevima mogu preći u sistemsku alergijsku reakciju poznatu kao anafilaksa.

Preporučujemo

- Anafilaksa je najteža i najbrža sistemska alergijska reakcija. Za razliku od lokalnih alergijskih reakcija koje su ograničene i obično bezopasne, anafilaksa je životno ugrožavajuća i u najtežim slučajevima se može završiti fatalno - objasnio je doc. dr Rajica Stošović, alergolog sa Klinike za alergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Anafilaksa se obično razvija naglo i iznenada, u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati, sa brzim napredovanjem i zahvatanjem više organa i sistema organa. U većini slučajeva sve tegobe se jave za nekoliko minuta, a ukoliko se ne primene hitne mere, anafilaksa može dovesti do fatalnog ishoda.

Ovu snažnu alergijsku rekaciju može izazvati hrana (najčešći okidači kod dece su kravlje mleko, jaja, kikiriki i drugi orašasti plodovi, morski plodovi, sve češće i aditivi, konzervansi i veštačke boje u brzim i pakovanim jelima), lekovi (čest uzrok kod odraslih: lekovi protiv bolova, antibiotici, lekovi za anesteziju, jodna kontrastna sredstva, hemioterapija i biološki lekovi), otrovi insekata (ubodi pčela, osa i stršljenova), ali i fizički napor ili vežbanje.

Anafilaksa nije često stanje, ali je životno ugrožavajuće i za njega moramo biti spremni, upozoravaju iz Udruženja uz napomenu da učestalost ove sistemskealergijske reakcije u opštoj populaciji danas ima tendenciju porasta.

Hospitalizacije zbog anafilakse u poslednjih deset godina udvostručene su kod starijih osoba, a kod odraslih čak utrostručene. Posebno je važan podatak da osobe koje su preživele anafilaksu imaju visok rizik od ponovne epizode.

- Shodno važećim smernicama, lek izbora za lečenje anafilakse u hitnim slučajevima je autoinjektor sa adrenalinom za samoprimenu. Adrenalin treba upotrebiti što ranije, aktiviranjem autoinjektora za intramuskularnu primenu, neposredno preko garderobe u spoljni deo gornje trećine nadkolenice. Pacijenti treba da budu obučeni kako da koriste autoinjektor, a naročito da vode računa da pri isteku roka trajanja autoinjektor zameni novim - savetuje pacijente doc. Stošović i podseća sve koji imaju rizik od anafilakse ili su je već doživeli, da obavezno posete alergologa kako bi se upoznali sa merama za izbegavanje novih reakcija i samozaštitu.

Povodom obeležavanja Dana podizanja svesti o anafilaksi, Snežana Šundić Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja "Alergija i ja", naglasila je da anafilaksa nije samo medicinski problem, već duboko psihološko opterećenje za celu porodicu, nezavisno od toga da li se radi o alergiji na hranu, ubod insekata ili na lekove.

- To je život u kojem je briga konstantna, u kojem se sve planira unapred. Kao majka deteta sa visokim klasama nutritivnih alergija, strah od anafilakse je nešto što živimo 24 sata dnevno. Strah prati svaki obrok, čak i na dečjem rođendanu gde sklanjate svoje dete od torte, kupovinu namirnica, svako druženje, boravak u kolektivu, a posebno odlaske na ekskurziju ili na putovanje. Iako prethodno obavim razgovor sa vaspitačem, sa agencijom, sa osobljem restorana ili hotela o alergijama na hranu koje moje dete ima, pa čak i sa roditeljima na Viber grupi sa molbom da ne spakuju svom detetu omiljenu grickalicu od koje moje dete, čak i udahom, može dobiti ozbiljniju alergijsku reakciju - strah ostaje - objasnila je Snežana Šundić Vardić kako izgleda život jedne porodice sa anafilaksom i dodaje da samo jedna mala greška može da košta mnogo.

Ona je istakla da je njeno dete od ranog detinjstva naučilo da ne rizikuje s nepoznatom hranom, da uvek dvaput proveri i da sa sobom uvek mora da ima dva autoinjektora.

Šundić Vardić pozvala je sve one koji žive sa anafilaksom da se pridruže Nacionalnom udruženju "Alergija i ja" koje okuplja oko 250 pacijenata sa visokim klasama nutritivnih alergija i alergijom na venome insekata.

Evropska akademija za alergologiju i kliničku imunologiju (EAACI) je 2024. godine ustanovila Dan podizanja svesti o anafilaksi, koji se obeležava krajem novembra, kako bi se skrenula pažnja javnosti na ovu iznenadnu i životno ugrožavajuću alergijsku reakciju.

(Telegraf.rs/Tanjug)