Božićni post počinje: Oglasio se Batut, evo kako planirati obroke da telo bude u formi

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas, povodom početka Božićnog posta, da pravilan raspored obroka može da pomogne u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i zdravlja.

"U toku posta imamo veliki izbor namirnica od kojih možemo da napravimo zdrav i ukusan obrok. Osnovu naše uobičajene, svakodnevne ishrane čine meso, jaja i mlečni proizvodi. U postu se ove namirnice izbacuju iz ishrane i prelazi se na ishranu koju čine voće, povrće, žitarice i riba", navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Ukazuju da se tokom posta menja i način pripreme hrane.

"Posna hrana spremljena na vodi ili na malo ulja lakše se vari od masne, začinjene hrane i mnogi, zbog takvog načina pripreme hrane i izbora namirnica, nakon obroka nemaju osećaj sitosti, a da bi se nadoknadio osećaj sitosti vrlo često dolazi do povećanja unosa hleba i testenine i na taj način se značajno povećava kalorijski unos i zbog toga često, u toku posta, dolazi do povećanja telesne mase", navodi se u saopštenju.

Batut ukazuje da povećanje telesne mase tokom posta može da spreči tako što će obroci biti redovni, umereni i raznovrsni, kao i da povećanim unosom voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki doprinosimo poboljšanju zdravlja tako što unosom tih namirnica se doprinosi smanjenju masnoća u krvi, poboljšanju kontrole šećera u krvi, smanjenju rizika od srčanih oboljenja i doprinosi se "odmoru" sistema za varenje.

"Iako mnogi post doživljavaju kao zdraviji način ishrane, u toku sâmog posta treba voditi računa o unosu proteina i kalcijuma s obzirom da u ishrani nisu zastupljeni meso i mlečni proizvodi", navodi se u saopštenju.

Dodaju da u postu izbor treba da budu namirnice koje su hranljive i koje daju dovoljno energije, te da u ovom periodu treba povećati unos biljnih proteina poput mahunarki kao što su pasulj, sočivo, leblebije, zatim orašastih plodova, semenki i proizvoda kao što su tofu sir, tofu namaz ili sojino mleko.

Unosom povrća, kao što su brokoli, kelj, zatim badema, susama obezbeđuje se određen unos kalcijuma, a raznovrsnom i planiranom ishranom, u toku posta, može se izbeći i nedostatak gvožđa, cinka, vitamina B12.

Važno je da, u određenoj količini, u toku dana unose se mahunarke, orašasti plodovi, semenke suncokreta, bundeve, laneno seme, čia semenke, zeleno lisnato povrće, orasi, bademi, sojino ili neko drugo biljno mleko obogaćeno kalcijumom.

"Ne smemo zaboraviti ni zdrave masti kao što su maslinovo ulje, laneno ulje, avokado uz, već pomenute, orašaste plodove i semenke. Treba izbegavati zaslađene napitke i prednost dati vodi i biljnim čajevima", navodi se u saopštenju.

Ističu da se osećaj gladi ili umora sprečava planiranjem obroka što znači da dan treba započeti doručkom koji mogu da čine ovsena kaša sa malo oraha i voća spremljena na vodi ili biljnom mleku ili integralni hleb sa namazom od avokada uz salatu, dok ručak treba da bude izbalansiran i njega, pored pasulja ili sočiva, mogu da čine povrće uz šampinjone i salatu ili rižoto sa tikvicama, paprikom uz maslinovo ulje i biljne začine.

Lagana, hranljiva večera može da se sastoji od salate ili humusa, integralnog hleba i povrća, a u toku dana poželjno je imati i užine koje, pored voća, mogu da čine šaka orašastih plodova, biljni jogurt kome možemo dodati malo voća ili energetska pločica koju čine ovsene pahuljice, urme i kakao.

"Kao što vidimo, post donosi značajne promene u načinu ishrane. Kod mnogih ljudi mogu da se jave nedoumice oko izbora namirnica kojima će uneti sve potrebne hranljive sastojke", navodi se u saopštenju.

Božićni post počinje 28. novembra i traje 40 dana, ali nije tako strog kao Veliki Post, završava se 6. januara.

U toku celog ovoga posta, po pravilu se ne jede meso, mlečni proizvodi i jaja.

Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste "na vodi".

Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembra), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti "na vodi".

(Telegraf.rs/Tanjug)