17 rezervata prirode nalazi se na Tari, a pojedine lokacije ipak u velikoj opasnosti: Evo ko pravi problem

Na planini Tari posebno mesto zauzimaju rezervati prirode, a prvi su zahvaljujući svom velikom značaju proglašeni još pedesetih godina prošlog veka. Tada je ustanovljeno oko osam rezervata prirode, a zajednička tačka svih njih jeste Pančićeva omorika. Kasnije jedan od tih rezervata je proglašen za regionalni park prirode, to je Zvezda, a zatim se 1981. godine osniva Nacionalni park Tara i svi ti rezervati prirode postaju deo nacionalnog parka.

Kroz izmenu zakona o zaštiti prirode i zakona o nacionalnim parkovima, sada ta područja koja su bila rezervati su u stvari lokaliteti prvoga režima zaštite i uživaju najstrožiju zaštitu u Nacionalnom parku Tara. Takvih lokaliteta danas na Tari je ukupno 17 koji se prostiru na 3323 hektara.

Preporučujemo

"Tu su pre svega staništa Pančićeve omorike i obuhvataju reliktne šume pod ovim retkim stablima, a pored toga imamo i takve lokalitete koji su proglašeni radi očuvanja drugih reliktnih vrsta. Zatim većina kanjona i klisura u Nacionalnom parku Tara su takođe režimi prvog stepena zaštite. Ono što je značajno jeste da u njima žive mnoge i ugrožene biljne vrste pored Pančićeve omorike, pa, na primer, u kanjonu Belog Rzava na jako niskim nadmorskim visinama raste biljka runolist. Takođe, u svim ovim kanjonima koji su u prvom režimu zaštite se nalaze gnezda jedne od najugroženijih vrsta ptica, to je suri orao" kazala je za RINU Marijana Josipović, biolog u NP Tara.

Kanjon Rače, koji se takođe nalazi u prvom režimu zaštite, u svom najnižem delu ima reliktne prirodne šume oraha, a iznad toga se izdiže brdska šuma bukve i te šume bukve u kanjonu Rače i na delu rezervata Zvezda su upravo i predložene za zaštitu od strane UNESCO.

Kanjon Dervente, koji se smatra i botaničkim eldoradom, pravi je raj za ljubitelje priorode pošto na tom malom području raste preko 15 endemičnih i subendemičnih vrsta. Mnoge od njih je u stvari Pančić sam otkrio, kao što je, na primer, derventanski različak.

Rezervat Crveni potok nalazi se na visoravni Mitrovac, a ime je dobio po tome što se voda preliva preko zemlje crvenice, pa ceo predeo dobija upravo tu boju. Pod strogu zaštitu stavljen je pedesetih godina prošlog veka, a do tada kroz njega ljudska noga vrlo retko je koračala. Obrastao je mešovitom šumom smrče, jele, jove i Pančićeve omorike. Ovo je jedini primer u svetu da se Pančićeva omorika može naći na tresetu, ali ona je ovde izuzetno ugrožena jer je ostalo još samo tri stabla.

"Nacionalni park Tara čini sve da sačuva svoje rezervate prirode. Gde imamo problem sa ugroženošću, kao što je Crveni potok, kojem sada preti praktično gubitak tih osnovnih i temeljnih prirodnih vrednosti, kao što su Pančićeva omorika i bele mahovine, Nacionalni park preduzima mere obnove tog staništa time što je sadio Pančićevu omoriku i takođe sadio bele mahovine koje upravo potiču sa tog područja. Takođe smo preduzeli mere da se spreče dalje štete u Crvenom potoku, koje su bile izazvane praktično od strane posetilaca i turista, postavljanjem zaštitne ograde. Prvi režim zaštite u Nacionalnom parku Tara u kom se rezervati nalaze predstavlja u stvari najveći režim zaštite i tu su zabranjeni svi vidovi ljudskih aktivnosti, izuzev granične posete od strane turista i naučnih istraživanja" dodaje Josipović.

Neodgovorni vozači kvadova često prave probleme

Problem sa vožnjom kvadova na mestima gde to nije dozvoljeno predstavlja veliki zazov za sva zaštićena područja u Srbiji.

"Ono što je jako bitno spomenuti jeste da je zabranjeno da se kvadovi voze van kategorisanih puteva, što se često javlja kao problem. Zabranjeno je da se kvadovima upravlja van tih puteva, ali takođe imamo problem da zalaze u sama šumska područja gde žive upravo retke biljke i životinje zbog kojih je Nacionalni park Tara i ustanovljen. A takođe imaju i privatni vlasnici problem, gde se kvadovi voze po livadama i pašnjacima koji su značajni tim privatnim vlasnicima, ali takođe značajni i Tari za očuvanje ugroženih vrsta biljaka koje se na njima mogu naći" zaključuje Josipović.

(Telegraf.rs/RINA)