Todorović: Rast je najbolji pokazatelj zdravlja, 85 odsto visine se formira pre puberteta

Doktor pedijatar endokrinolog u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" Slađana Todorović izjavila je danas da se čak 85 odsto konačne visine stiče pre puberteta, a da pubertet donosi samo oko 15 procenata rasta, zbog čega je rano prepoznavanje problema ključno, kao i da je rast najbolji pokazatelj zdravstvenog stanja i uhranjenosti deteta.

"Nizak rast nije samo estetsko pitanje, već može biti i znak ozbiljnijih zdravstvenih problema. Posebna pažnja se posvećuje nedostatku hormona rasta kod dece, jer posledice ovog stanja mogu biti dalekosežne, od poremećaja razvoja kostiju i mišića, preko uticaja na metabolizam i imunološke funkcije, pa sve do potencijalnih kardiovaskularnih problema", rekla je za Tanjug Todorović.

Preporučujemo

Ukazala je da je iz tog razloga nacionalno udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom "Horast" uz podršku lekara, pokrenulo kampanju pod sloganom "Kad porastem…" sa ciljem da se podigne svest o važnosti redovnog kontrolisanja visine kod dece.

"Poruka kampanje 'Kad porastem…' prenosi glas svakog deteta i njegovo pravo da mašta, da raste i da razvija svoj pun potencijal. Rast nije samo broj na visinometru, već simbol zdravog detinjstva, igre, učenja i snova", rekla je Todorović.

U Srbiji se i dalje prekasno otkriva problem niskog rasta kod dece, kada su šanse za efikasno lečenje već ograničene, a Todorović navodi da je praksa pokazala da se u Srbiji, kao i u svetu češće ispituju dečaci, jer roditelji brinu kada je dečak niži od vršnjaka, dok se devojčice ređe dovode, iako i one podjednako mogu imati poremećaj rasta.

"Zato je važno da svako dete, bez obzira na pol, ima jednaku šansu za pravovremenu dijagnostiku. Roditeljima je danas dostupna i besplatna aplikacija 'Karta rasta', na srpskom jeziku, za iPhone i Android telefone, gde mogu da unose visinu deteta i prate brzinu rasta, a aplikacija ih automatski upozorava ako dete raste manje od pet centimetara godišnje i kada je vreme da se jave lekaru", rekla je dr Todorović.

Dodala je da danas sitematski pregledi u domovima zdravlja nisu sveobuhvatni kao ranije, pa se velikom broju mališana visina kontroliše po prvi put, tek u kasnijem školskom uzrastu zbog čega su akcije ranog merenja dece po školama posebno značajne.

"Deca bi trebalo da se mere jednom godišnje do polaska u školu, a zatim svake dve godine kroz sistematske preglede, u prvom, trećem, petom i sedmom razredu. U praksi, međutim, veliki broj dece stiže kod pedijatrijskih endokrinologa tek u sedmom razredu, sa oko 13 godina, kada je već propušteno dragoceno vreme za rano otkrivanje odstupanja u rastu", rekla je Todorović.

Ukazala je da roditelji često veruju da će dete "naglo porasti" u pubertetu, ali da to nije tačno, jer deca koja su niska pre puberteta, obično ostaju niža i kasnije te je zato važno znati osnovne orijentire: dete sa četiri godine treba da bude visoko oko 100 centimetara, a pred polazak u školu oko 120 centimetara.

"Samo kod pet odsto dece nizak rast je posledica problema sa hormonima, dok je kod većine razlog nešto drugo. Najčešći hormonski uzrok je poremećaj funkcije štitaste žlezde, dok je nedostatak hormona rasta na drugom mestu. Ključni signal za uzbunu je usporena brzina rasta", rekla je Todorović.

Dodala je da je uobičajeno da deca od druge godine do puberteta, rastu između pet i 7,5 centimetara godišnje.

"Ako dete u toku jedne godine poraste manje od pet centimetara, to je jasan znak da treba posetiti lekara", rekla je Todorović.

(Telegraf.rs/Tanjug)