Baka Milica (105) pokazala šta je pre 95 godina naučila u školi: Unuk je snimio, ljudi u šoku dele OVAJ SNIMAK

Najstarija Srpkinja u dijaspori, Milica Jović, koja ponosno gazi 105. godinu, oduševila je ne društvenim mrežama kada je govorila stihove jedne od najpoznatijih pesama u našim čitankama.

Bez greške je odrecitovala pesmu "Ko udara tako pozno" (Sveti Sava) srpskog pesnika Vojislava Ilića iz 19 veka. Uzdignute glave, potpuno tečno i bez ijedne greške prenela je emociju koju ni sama nije mogla da sakrije.

Preporučujemo

"Ovo je Milica naučila pre 95 godina u školi", najavio ju je njen unuk kada je počeo da snima, a Milica je već bila spremna.

Davne 1930. godine, tada desetogodišnja Milica, naučila je stihove i do dana današnjeg ih se seća.

Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira

na kapiјi zatvorenoj svetogorskog manastira?

„Već јe prošlo tamno veče, i nema se ponoć hvata,

sedi oci, kaluđeri, otvor`te mi teška vrata.

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,

klonulo јe moјe telo, umorne su moјe noge -

al` јe krepka volja moјa, što me noćas vama vodi,

da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,

i sad, evo, svetlost tražim u skromnome manastiru.

Otvor`te mi, časni oci, manastirska teška vrata

i primite carskog sina ko naјmlađeg svoga brata“.

Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu

i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.

A na pragu hrama svetog, gde se Božјe ime slavi,

sa buktinjom upaljenom, nastoјnik se otac јavi.

On buktinju gore diže, iznad svoјe glave svete,

i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.

Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,

ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.

Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo,

a kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo“.

Vekovi su prohuјali od čudesne one noći,

vekovi su prohuјali i mnogi će јošte proći.

Al` to dete јošte živi, јer njegova živi slava,

јer to dete beše Rastko, sin Nemanjin – Sveti Sava.

Inače, baka Milki, kako je zovu, otišla je u Veliku Britaniju 1953. godine sa sinom Draganom da bi se ponovo susrela sa svojim suprugom koji je ratne godine proveo u zarobljeništvu u Nemačkoj. Tek nakon devet godina konačno se ponovo susrela sa svojim suprugom Ristom.

Na posletku, posle decenija mukotrpnog života i rada, uspevaju da iza sebe ostave zaostavštinu od koje sada žive njihovi naslednici, dva unuka, jedna unuka i četvoro praunučadi.

(Telegraf.rs)