Inovacije izlaze iz laboratorija: Srbija menja način na koji se razvija nauka

Nauka u Srbiji poslednjih godina prolazi kroz jednu od najdubljih transformacija do sada – od načina finansiranja i praćenja rezultata, do povezivanja sa privredom i stvaranja uslova da istraživanja dobiju konkretnu primenu. Umesto izolovanih projekata, u fokusu su sistemi, infrastruktura i ljudi, a cilj je da znanje postane snažan pokretač ekonomskog rasta.

Jedan od ključnih koraka u tom procesu je digitalizacija naučnog sistema kroz platformu eNauka, koja danas predstavlja centralnu bazu za praćenje rada istraživača, projekata i naučno-istraživačkih organizacija.

Preporučujemo

- Unapredili smo sistem finansiranja nauke i uveli eNauku kao osnovni alat za praćenje napretka, čime smo postavili temelje za transparentniji i stabilniji sistem - ističe Marija Gnjatović, državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Paralelno s tim, država je značajno investirala u infrastrukturu i inovacije. Do sada je uloženo više od 50 miliona evra u podršku startapima kroz naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, dok se dodatnih 50 miliona evra ulaže u proširenje kapaciteta parkova u Nišu i Čačku. Ovi prostori, nekada zamišljeni kao inkubatori, danas prerastaju u ključne tačke povezivanja istraživača, inovatora i kompanija.

- Na početku osnivanja naučno-tehnoloških parkova postojala je jasna vizija, ali se vremenom pokazalo da je njihova uloga mnogo šira. Zato danas kontinuirano pratimo kvalitet rada i zajedno sa rukovodstvima parkova definišemo njihove buduće strateške pravce - objašnjava Gnjatović.

Promene su vidljive i u odnosu prema ljudskim resursima. Stabilizovano finansiranje nauke i značajno povećanje prosečnih plata u sektoru deo su šire strategije zadržavanja kadrova, ali i privlačenja stručnjaka iz regiona i dijaspore. Razvijaju se novi doktorski programi, dok se mladim istraživačima nude prve profesionalne prilike kroz zapošljavanje u naučno-istraživačkim organizacijama.

Da bi inovacije zaista zaživele, neophodno je snažno povezivanje sa privredom.

- Saradnja nauke i biznisa nije više apstraktan koncept – ona je preduslov konkurentnosti. Naša nauka ima šta da ponudi, a privreda bez tog znanja teško može da odgovori na izazove tržišta. Sva velika tehnoloska dostignuća potiču iz fundamentalne nauke - solarni paneli, radio, mobilne mreže, internet, vakcina, lekovi, plastika.. - poručuje Jelena Bojović, programska direktorka u NALED-u.

Upravo takva saradnja, dodaje ona, omogućava da se znanje iz laboratorija pretoči u proizvode i usluge.

- Kada se naučna zajednica, kompanije i donosioci odluka okupe oko zajedničkih ciljeva, dobijamo inovacije koje rešavaju konkretne probleme – i lokalne i globalne. Međunarodna konferencija Biotech Future Forum je jedan od mostova između ta dva sveta, koji doprinosi razmeni iskustava i ideja - ističe Bojović.

Osim finansijske podrške, poseban iskorak ostvaren je kroz reforme koje se sprovode uz podršku međunarodnih partnera, uključujući programe usmerene na unapređenje organizacionih modela i upravljačkih struktura u naučnoistraživačkim organizacijama. Na taj način postavljaju se temelji za stabilnu i profesionalnu saradnju sa privredom, kao i za efikasniju primenu rezultata istraživanja u realnim poslovnim i institucionalnim okruženjima.

Sagovornici su saglasni da su partnerstva ključ uspeha. Koliko su istraživači i inovatori potrebni sistemu, toliko su i nama potrebni partneri u realizaciji ideja – iz privrede, civilnog sektora i medija. Samo tako možemo da pokažemo koliko nauka ima konkretna i primenljiva rešenja, zaključuje Bojović.

Upravo zato se u narednom periodu očekuje snažniji iskorak ka primeni znanja, većoj međunarodnoj vidljivosti i inovacijama koje će direktno doprineti razvoju društva. Nauka u Srbiji danas se sve manje posmatra kao trošak, a sve više kao investicija – čiji pravi rezultati tek dolaze.

(Telegraf.rs/PR)