Kolektivna trauma ili najsmešnija uspomena? Pogledajte fotke sa Ex-YU Deda Mrazovima zbog kojih smo plakali

Da li je u pitanju kolektivna trauma ili najsmešnija uspomena iz detinjstva? To je pitanje koje sebi postavi svako od nas kada se priseti slikanja sa tzv. "Ex YU Deda Mrazom" ili kada u starim porodičnim albumima naleti na tu čuvenu fotografiju. Atmosfera je uglavnom ista – mi sedimo u krilu i plačemo ili smo potpuno izbezumljeni od šoka, a Deda pozira sa paketićem u rukama i lažno se smeška i maše.

Iako roditelji čuvaju fotografiju kao najlepšu uspomenu, mi je doživljavamo na potpuno drugačiji način – poziramo pored nekog maskiranog čoveka koji više liči na negativca iz horor filma nego na dečijeg heroja koji krišom ulazi u kuće kroz dimnjak i u tome ga nikada niko nije "uhvatio". Brada mu nije bela, već žuta i zamršena, a sve ima, blago rečeno, čudan miris. Vrhunac svega je kada shvatimo da se iza tog kostima ne krije muškarac, već žena, onda stvar postaje još čudnija u našim dečijim mozgovima.

Preporučujemo

Šalu na stranu, iako se uglavnom ni ne sećamo tog trenutka, roditelji nam ga prepričavaju kroz smeh, a onda sa setnim pogledom na tren odlutaju, verovatno u taj dan, u to vreme koje se sećaju sa nostalgijom.

Zato smo legendarne fotografije i još legendarnije priče izvukli iz naftalina, a sada ni mi nismo mogli da zadržimo suze, ali od smeha.

"Moj osmeh je miks panike i besa"

Naša čitateljka se davne 1998. godine mnogo razočarala i razbesnela, pa je njen osmeh na fotografiji, kako kaže, miks panike i besa, a evo i zbog čega:

"Godina 1998. mama i tata reše da me odvedu na novogodišnji maskenbal koji je organizovao Radio 202 u jednom klubu u centru Beograda. Gomila dece, ja u kostimu bubamare, sa se susrećem sa Deda Mrazom koji je imao belu periku (tipičnu, naravno), i imao je crne brkove koji su me stravično razočarali. Dao mi je paketić, a onda sam mami rekla da to nije pravi Deda Mraz i jako sam se naljutila. Naravoučenije, deca ne vole laži i pamte ih zauvek", rekla je naša čitateljka Milica, a sve je dočarala zanimljivom fotografijom.

"Ćao, ja sam Bojan i dolazim iz Jugoslavije" napisao je naš čitalac uz fotografiju iz 1989. godine. On je ponosno pozirao sa Deda Mrazom rumen od hladnoće.

"Moj tata je bio Deda Mraz"

Naša čitateljka prisetila se kako se lep praznični dan umalo pretvorio u pravu porodičnu dramu, a Deda Mraz umalo postao ni više ni manje nego lopov.

"Jedne godine moj tata je odlučio da bude Deda Mraz, ali kako nije imao baš celo odelo, snalazio se kako je mogao. Međutim, moj mlađi sestrić, umesto da se obraduje, odjednom vikne: "Lopov! Pa on je ukrao dedine pantalone!" Bacio se na pantalone, nije ih puštao i vrištao je kao da brani porodično blago. Jedva su ga odlepili i ubedili da su to "univerzalne Deda Mraz pantalone". Nekako su smirili situaciju, tata je seo u fotelju i krenuli smo po protokolu: slikali smo se, sedeli u krilu, i na kraju dobili poklon.  Red došao na drugog sestrića. Kada se približio tatinom licu, viknuo je: "Nije samo pantalone, i brkove mu je ukrao!" I pre nego što je iko stigao da reaguje, ovaj mu je već zgrabio brkove i čupao ih iz sve snage. Malo je reći da je tati preselo i da više nikada nije pokušavao da izigrava Deda Mraza", ispričala je naša čitateljka.

Iako su nam uvek pričali da je Deda Mraz – deda, odnosno muškarac, česti su slučajevi da se ispod tog čuvenog crvenog kostima krije žena. Naša čitateljka poslala nam je fotografiju na kojoj je potpuno crvena od plača, a nastala je 2001. godine na dodeli paketića u vrtiću. Tada je imala dve godine.

Iako se, kaže, toga ni ne seća, roditelji su joj prepričavali da je i narednih nekoliko godina plakala kada bi videla Deda Mraza. Kaže da joj možda zbog toga i danas prođu trnci kroz telo kada vidi velikog, debelog, čupavog i bradatog Dedu u crvenom odelu i belim rukavcima.

Deljenje paketića pretvorilo se u opštu dramu

"Jedne godine sam napravio skandal jer sam provalio da je Deda Mraz zapravo tatin kolega, pa sam ga oslovio "Dobar dan, kapetane Zoki", što je rasplakalo ostalu decu kada su provalila da je to on. Podela poklona je postala opšti haos sa vrištanjem, jecanjem i kuknjavom, ne samo klinaca, već i njihovih roditelja koji nisu uspevali da ih smire. Zato sam sledeće godine samo došao do njega, uzeo poklon, službeno i mrtav ozbiljan rekao "hvala", okrenuo se nalevo, napravio krug i otišao", prepričava nam čitalac Marko.

Jedan čitalac poslao nam je prelepe fotografije iz svog porodičnog albuma sa dečaka Nove 1981. i 1982. godine.

- Deda Mrazovi koji kao da su izašli iz Derija i samo čekaju da crveni balon odleti, a mrak da se spusti. Na dve fotografije sam ja, pred doček 1981. i 1982. Na trećoj je moja sestra koja vrišti i plače jer ni pod razno ne želi da priđe čudnom čoveku bez obzira na poklon koji joj daje. Za nju ne mogu da utvrdim da li je snimljena pred doček 1983. ili 1984, ali mislim da je realnije ovo drugo", rekao je on uz nekoliko fotografija.

"Deda Mraz je zapravo Sale vozač"

Čitateljka nam je ispričala urnebesnu scenu koja je dovela do toga da se nikada više nije pojavila na deljenju paketića i zbog toga se nikada, nažalost, nije ni fotografisala sa Deda Mrazom, ali to je ne sprečava da i dalje veruje u njega.

- Kada su u maminoj firmi delili paketiće, imala sam pet godina, glasno sam rekla pred svima "to nije Deda Mraz, to je čika Sale vozač", onda su sva deca bila razočarana, a odrasli manje-više iznervirani. Naravno, nisam se slikala, samo sam uzela paketić. Svakako, nisam više prisustvovala takvim događajima, ali Deda Mrazu pišem redovno svake godine, za svaki slučaj", kaže naša čitateljka koja se prisetila tog trenutka.

(Telegraf.rs)