Biljana se posle 20 godina u Rusiji vratila u Srbiju: Ono što je dočekalo potpuno je ŠOKIRALO, a evo i zašto

Biljana je rođena u Libiji u srpskoj porodici, ali su je hladni vetrovi Sankt Peterburga i ruska kultura oblikovali tokom dve decenije života u toj zemlji. Kada je odlučila da nakon dve decenije spakuje kofere i započne novo poglavlje u Beogradu sa suprugom i troje dece, očekivala je povratak korenima, a doživela je sudar dva potpuno različita sveta. Gostujući na Jutjub kanalu "Attic life", ona je otvoreno govorila o tome kako je od osobe koja je bila "svoj na svome" u Rusiji postala stranac u sopstvenoj otadžbini.

Za Biljanu povratak u Srbiju nije bio samo fizička selidba, već bolan proces prilagođavanja na sistem koji nije prepoznavao njene usvojene navike. Ona ističe da su to dve potpuno različite realnosti.

Preporučujemo

- Meni nije bilo čudno da živim tamo, nego mi je bilo čudno da se vratim ovde. Ja sam Srpkinja po papirima i po roditeljima, ali sam se tamo osećala kao da sam svoj na svome. Povratak u Srbiju bio je pravi šok - ispričala je Biljana.

Jedan od najupečatljivijih primera tog nerazumevanja bio je običan sladoled. Dok je u Rusiji sasvim normalno uživati u hladnoj poslastici usred ledene zime, u Srbiji je to izazivalo podozrive poglede.

- Ja obožavam sladoled i jedem ga tokom cele godine. Zima, minus, kapa, šal – nije važno. U Rusiji je to normalno, frižideri rade cele zime. Ovde sam jedva našla poslastičarnicu, a ljudi su me gledali kao da se pitaju da li sam normalna - rekla je Biljana kroz smeh.

Prvi koraci u srpskoj prestonici bili su obojeni tamnim tonovima. Biljana priznaje da se dugo borila sa osećajem izolacije.

- Prvih godinu dana bila sam u ozbiljnoj depresiji. Dođeš u zemlju gde nikoga ne poznaješ, osim par rođaka koji imaju svoje živote. Niko nije dužan da te zabavlja. Moraš sam da se snađeš, upoznaš ljude, kulturu, sistem - priznala je ona.

Čak je i jezik, iako ga tečno govori, predstavljao prepreku na papiru zbog navika stečenih u Rusiji.

- Govor mi nije bio problem, ali jeste pisanje. Navikla sam samo na ćirilicu. Latinica mi je bila užasna, rukopis katastrofa. Sad je bolje - iskrena je Biljana.

Srećom, situacija se s godinama popravila, a ona primećuje da je i Srbija postala otvorenija za različite kulture. Prisetila se kako je nekada bila nemoguća misija naći namirnice koje su u Rusiji osnovne:

- Kada smo se doselili, nismo mogli da nađemo običan crni čaj. Samo kamilica i nana. Crni čaj – nigde. A danas ga ima u svakoj prodavnici.

Najveće kulturološke razlike Biljana oseća unutar svog doma, naročito kada je u pitanju vaspitanje dece. To je tema koja često izaziva debate između nje i njenog partnera.

- To je tema zbog koje imam nesuglasice sa suprugom. U Srbiji deca imaju mnogo manje discipline nego u Rusiji. U Rusiji se roditelji mnogo više bave decom. Za mene je bio šok da vidim roditelje na igralištu koji sede sa strane i gledaju u telefon, dok se deca sama snalaze - objasnila je.

Ona ističe da je njeno odrastanje u Sankt Peterburgu bilo neraskidivo povezano sa umetnošću:

- Odrasla sam u gradu koji te stalno gura ka kulturi. Kod nas je obrazovanje bilo izuzetno važno. Jedan vikend muzej, drugi vikend drugi muzej, pa pozorište, pa pozorište dolazi u školu.

Kao neko ko je proveo formativne godine u Rusiji, Biljana ima potrebu da razbije duboko ukorenjene predrasude koje Srbi gaje prema tom narodu.

- Ljudi misle da su Rusi hladni, zatvoreni, nedruželjubivi. To je površan stereotip. Smatraju da Rusi ne žele nikoga sa strane, a to jednostavno nije tačno. To dolazi iz nerazumevanja - objasnila je.

Danas, sa troje dece i životom u Beogradu, ona ne želi da se odrekne nijednog dela svog identiteta.

- Ne mogu da kažem da Rusija nije moja domovina, jer se tamo tako osećam. Ali i Srbija je moja domovina, samo na drugačiji način. Kao odnos starijeg i mlađeg deteta - zaključila je Biljana.

(Telegraf.rs)