Konobar Milan iz Kladova tiho inspiriše sve oko sebe: Svojom dobrotom je usrećio mnoge

U Kladovu gde se svi znaju po imenu, a život teče mirno kao Dunav, jedan čovek zna odgovore na pitanja koja drugi ni ne pomisle da postave. Milan Ivanović (58), poreklom je iz Berana, iz Crne Gore, a ovdašnji po duši. Već 30 godina, od januara 1995. kada se pojavio u "Slagalici" kvizovi su njegova strast, a znanje valuta kojom osvaja i nagrade i simpatije. On je konobar, kvizoman i humanitarac.

Kad ne donosi piće, Milan piše pitanja. Kad ne igra kvizove, organizuje ih. Tih i nenametljiv, poznat je po mirnoći, ne po senzaciji. Kad u kvizovima pobedi, a pobeđuje često, kao na primer u "Superpoteri", pa u "Slagalici" i mnogim drugim, deo nagrade uvek daruje dalje. Deo svakog osvojenog dinara odlazi onima kojima je najpotrebnije.

Preporučujemo

- Žalosno je da se nečiji život meri sumom od nekoliko hiljada evra, a da to, neka grupa ljudi, možda, potroši na ručak. Kad pokrenemo neku humanitarnu akciju sakupljanja novca, na primer, nekom za operaciju u inostranstvu, mnogi me "tapšu" po ramenu, kažu: "Svaka ti čast", a ja im odgovorim: "Daj i ti, makar SMS uplati". Uvek želim da utičem na ljude, da pomognu koliko mogu kada je potrebno, čak i ako tog nekog za kog je akcija pokrenuta i ne poznajem - kaže nam Milan. - Čovek se rađa sa samo jednom emocijom, a to je ljubav, vremenom mu se javlja strah, a sa njim i negativne emocije kojih su puni ljudi. Ali, ja se uvek setim Gandija i njegovih reči: "Miris ruže uvek ostaje na ruci onoga ko ružu poklanja".

U Kaliforniji, govori za Novosti, na jednom fakultetu postoji odsek za ljubaznost. Oni su istraživanjima, u mozgu i srcu, došli do zaključka da uvek više dobija onaj koji daje, nego onaj koji prima.

- Kod mene lično, ne radi se o tome da mi se da. Za mene je davanje toliko normalno, ali smo izgleda poslednjih decenija programirani da nam niko ne treba, ni rođak, ni komšija, nego samo zadrži za sebe - priča Milan.

U mestu gde komšija zna šta komšija doručkuje, ovaj Kladovljanin osvaja tiho, dobrotom i karakterom. Došao je u Kladovo 1992. godine ne planirajući da ostane. Brat mu je tu živeo, dobio ćerku, a on, posle letnje sezone koju je proveo u Budvi, došao je samo da vidi bebu. Planirao je da se zadrži kratko, ali život je imao drugačije planove.

U ovom malom gradu, daleko od rodnih Berana, pronašao je mir. Tu se zaljubio, oženio Kladovljankom Slavicom, dobio sina Nikolu, podigao dom. Brat se, veli, već naredne godine vratio u Crnu Goru, ali on je ostao.

(Telegraf.rs/Novosti)