Spasilac o pozivima koji stižu Gorskoj službi: Najčešća su dva razloga

Spasilac Gorske službe spasavanja Igor Tonković rekao je za Tanjug da pozive dobijaju uglavnom kada se neko izgubi ili povredi, a ukazao je i na to da su tzv. vertikalna spasavanja najzahtevnija.

Tonković je kazao da GSS mogu da pozovu putem telefona, a postoji i apliakacija na kojoj se može videti raspoloživost u datom trenutku.

Preporučujemo

- Postoje i pasivna dežurstva, ali smo uvek spremni da reagujemo. Imamo i aktivna dežurstva na planinama i ski terenima gde imamo smensko angažovanje spasilaca - rekao je Tonković.

Kaže da uglavnom dobijaju pozive kada se neko izgubi ili kada dođe do povrede koja onemogućava kretanje.

- Kad smo u toj aktivnoj smeni šef smene dobije poziv i on tačno zna koji spasilac je na kom reonu. Putem radio veze nas obavesti - imamo povredu tu i tu, odmah se raspoloživi spasioci upućuju na to mesto. Ukoliko smo na pasivnom dežurstvu dejstvujemo iz kuće. Krećemo ko je najbliži, najbrži i krećemo u akciju - rekao je Tonković.

Vetikalna spasavanja su najzahtevnija jer je neophodna oprema.

- Kada ste na ravnom ili malo eksponiranom terenu možda vam ne treba taj tehnički deo opreme ali ga mi svakako nosimo. Nikad se ne zna gde je taj povređeni i da li je uticalo nešto da nama zakomplikuje proces spasavanja. Ta vertikalna spasavanja su prisutna u steni, kod penjača ili kod nekoga ko se npr. popeo na stenu i ne može ni nazad ni napred - naveo je Tonkovic.

Vertikalno spasavanje je manje prisutno u jamama ili pećinama, a najteže je, kako kaže, spasiti čoveka kad mora da se prođe kroz tzv. "ključaonice", kroz koje treba da provučete i opremu i povređenog i sve pratioce povređenog.

- Vi ste u mraku, sve je klizavo i svaki šum vam otežava komunikaciju - objasnio je Tonković.

(Telegraf.rs/Tanjug)