Dečak iz Priboja brine o baki i kozama! Svaki dan pređe 30 km, njegov san nije tipičan za vršnjake: On želi...

Dok većina njegovih vršnjaka slobodno vreme provodi uz telefone, igrice i gradske ulice, dvanaestogodišnji Muhamed Jahović iz Priboja ima sasvim drugačiji izbor. Gotovo svakog dana, odmah nakon škole, autobusom putuje više od 30 kilometara do sela u kojem živi njegova baka – da bi radio, pomagao i živeo ono što, kako kaže, najviše voli: život na selu.

Putovanje koje traje gotovo sat vremena za Muhameda nije prepreka. Naprotiv, selo mu pruža mir, čist vazduh i osjećaj slobode kakav, prema njegovim rečima, u gradu ne može da pronađe.

Preporučujemo

"Ovde mi je mnogo lepše nego u Priboju. Vazduh je čistiji, priroda je svuda oko mene. U gradu su fabrike, gužva i zagađenje, a ja sam od rođenja vezan za selo", priča ovaj vredni dečak.

Koze, rad i odgovornost – dečak koji zarađuje svojim rukama

Muhamed trenutno brine o osam koza, koje svakodnevno hrani, čisti i čuva. Briga o životinjama za njega nije samo obaveza, već i odgovornost iz koje, zajedno s bakom, ostvaruje i prihod. Tokom ove sezone prodali su mleko i sir, a samo sira proizveli su više od 100 kilograma.

Osim brige o kozama, Muhamed seče drva, vozi traktor, dovozi seno s livada i pomaže u pripremi zimnice. Sve to radi bez prigovora, s osmehom i retkom posvećenošću.

Njegova nana Šaćira s ponosom govori o unuku. Kaže da joj njegove posete znače više od same pomoći u poslovima.

"On sa mnom popriča, uveče planiramo šta ćemo sutra raditi. Nekad je to za njega naporno, ali takav je – vredan. Jednom mi je rekao: ‘Nano, ja tebe nikad neću ostaviti’“, govori baka, ne skrivajući emocije.

U seoskim poslovima Muhamedu pomaže i sestra Sajra, koja kad god ima vremena dolazi na selo da pomogne bratu i nani, posebno oko jarića i čuvanja stada. Roditelji u potpunosti podržavaju Muhamedovu ljubav prema selu i radu, iako, kako priznaju, ponekad moraju da ga "zaustave" zbog školskih obaveza.

"Drago nam je što voli selo, to je danas retkost. Zdrav je to odgoj za dijete. Naravno, škola mora biti na prvom mestu, pa nekad majka mora da ga malo zadrži kod kuće", kaže otac.

I pored toga, Muhamed uspeva da uskladi obaveze – rano se vraća iz sela kako bi stigao u školu, a vikendi su, bez izuzetka, rezervisani za selo.

Za razliku od mnogih svojih vršnjaka koji sanjaju život u velikim gradovima, Muhamed svoju budućnost jasno vidi – na selu. Nakon završetka škole želi da ostane, radi i razvija ono što već sada gradi.

"Ja sebe vidim ovde. Volim ovaj život i znam da ću ovde ostati", kaže tiho, ali sigurno.

Priča dvanaestogodišnjeg Muhameda Jahovića podseća da selo još ima budućnost, sve dok postoje deca koja ga biraju srcem, a ne iz nužde. U vremenu kada se vrednosti često mere brzinom i profitom, Muhamed nas uči nečemu jednostavnom i velikom: rad, porodica i priroda još uvek imaju snagu da oblikuju ljude.

(Telegraf.rs/Sandžak danas)