Poetsko veče u Novom Sadu: Predstavljena zbirka pesama „U kosi nosim ljubav“

Novosadska pesnikinja i aktivistkinja Sladjana Vulin, sinoć je u Centru za kulturu grada Novog Sada, predstavila svoju novu zbirku poezije pod nazivom „U kosi nosim ljubav“, čime je obogatila savremenu romsku i srpsku književnost još jednim autentičnim i emotivnim glasom. Reč je o drugoj knjizi autorke, koja je književnoj publici poznata po svom prvencu „Ljubav jedne Romkinje“ — zbirci koja je privukla pažnju javnosti zbog snažnog lirskog izraza i društvenog angažmana.

Ako je njen prvi rukopis bio proboj u svet književnosti, druga knjiga predstavlja zrelu fazu njenog stvaralaštva. Vulin u novoj zbirci donosi poeziju ispisanu iskustvom, nežnošću i hrabrošću žene koja istovremeno pripada i intimnoj i kolektivnoj priči. Svojim stihovima osvetljava unutrašnje svetove ljubavi, gubitka, dostojanstva i identiteta, ali i položaja Romkinje u savremenom društvu.

Preporučujemo

Promocija zbirke održana je u toploj i emotivnoj atmosferi, pred publikom sastavljenom od ljubitelja pisane reči, predstavnika institucija, kolega umetnika i dugogodišnjih prijatelja autorke. Veče je proteklo u znaku poezije, razgovora i neformalnih susreta, što je događaj učinilo više od običnog književnog programa — pretvorilo ga je u svojevrsnu zajedničku proslavu ženskog glasa, kulturnog stvaralaštva i romskog identiteta.

Događaj su podržali i predstavnici institucija koje se bave unapređenjem položaja Roma i promocijom ravnopravnosti. Među prisutnima su bili Željko Radu, direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine, Jelena Jovanović, poslanica u Skupštini AP Vojvodine, kao i Goran Puzić, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za ravnopravnost polova i unapređenje položaja Roma. Njihovo prisustvo dodatno je naglasilo važnost književnog stvaralaštva romskih autora u širem kulturnom prostoru.

Publika je, uz čitanje odabranih pesama, imala priliku da čuje i lične refleksije autorke o tome kako nastaju njeni stihovi, koliko poezija može biti prostor lečenja i osnaživanja, ali i mesto gde se preispituje identitet, tradicija i društveni okvir.

Veče je završeno u duhu zajedništva — uz suze, smeh, aplauze, pesmu i ples — potvrđujući ono što je više puta izgovoreno te večeri: da poezija ima moć da spoji ljude, probudi sećanja i iznese istine koje u svakodnevici često ostaju neizgovorene.

(Telegraf.rs/A.N.)