U ovoj beogradskoj školi diploma vredi kao suvo zlato: Dok drugi čekaju na birou, ONI biraju gazde

Od uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji, koje podrazumeva učenje i u školama i u kompanijama, prošla je decenija. U svakoj opštini ponuđeni su obrazovni profili u skladu sa tim koja je grana privrede najrazvijenija u tom delu zemlje. Najveće interesovanje za dualno obrazovanje beleži se na jugu Srbije, ali i u Novom Sadu, Subotici i Beogradu. Sa tradicijom dužom od 120 godina, Građevinska škola u Beogradu obrazuje deficitarne profile i primenjuje dualno obrazovanje. U proteklih deset godina iz ove škole izašlo je pet hiljada najpotrebnijih zanatlija u oblasti građevinarstva.

Pre tri godine Milan Kovačević stigao je iz Mionice u Građevinsku školu u Beogradu. Upisao je smer za električara.

Preporučujemo

"Motiv za upis škole su veliki potencijal za napredovanje, stručna praksa, stipendija i dom, što je meni jako bitno, s obzirom na to da nisam odavde", kaže Kovačević.

Završivši školovanje za građevinskog tehničara, Aleksandri Vukićević nije bilo upitno gde će se zaposliti. Posao joj je odmah ponudila firma u kojoj je bila na praksi. Kaže da dobar poslodavac vodi računa o kvalitetnom radniku.

"Kroz dualno obrazovanje stekla sam praksu, nastavila sam da studiram, a firma mi je to omogućila. Dualno obrazovanje smatram jednim od veoma značajnih koraka za sve mlade koji treba da ga iskoriste", navodi Vukićević.

Celokupna građevinska privreda bivše Jugoslavije školovala se u Građevinskoj školi u Beogradu. Bivši i sadašnji učenici gradili su kapitalne objekte u zemlji i svetu.

Znanja sa gradilišta i stipendije

Danas ova škola obrazuje decu iz 14 okruga Srbije i Republike Srpske. Nastavni programi prate nove tehnologije, primenjuje se dualno obrazovanje i ostvaruje saradnja sa više od deset firmi.

"Činjenica je da su svi kadrovi deficitarni, da postoji potreba na tržištu i velika potražnja za školovanim kadrom. U građevinarstvu često rade obučeni ljudi koji nemaju sva potrebna znanja kao učenici koji završavaju našu školu", ističe Rade Zejak, direktor Građevinske škole u Beogradu.

Dodaje da je dualno obrazovanje način na koji se škola povezuje sa firmama i omogućava učenicima da direktno na gradilištima stiču znanja, što je od neprocenjive vrednosti.

Direktor kompanije "Vplus konstrukcije doo" iz Beograda Rada Milić navodi da se bira kadar koji je najpotrebniji: armirači, tesari, zidari, gipsari i električari.

"Kroz njihov rad na terenu pratimo i usavršavamo učenike. Neophodno je da imaju mentore i podršku koja će im ukazati kako da se radovi izvode ispravno i u skladu sa strukom. Sve se prati u saradnji sa tehničkom školom, kroz obavezno vođenje građevinskih dnevnika", ukazuje Milić.

Napominje da učenici koji su kod njih na praksi dobijaju stipendiju, čime im se omogućava dalji nastavak školovanja.

Ulaganje u obrazovanje traje godinama, ali daje sigurne rezultate. U vreme kada stručnih kadrova nema dovoljno, mladi majstori danas biraju poslodavce. Dualno obrazovanje, u koje je uključeno više od 1.100 firmi, pokazuje da se znanje isplati i mladima i privredi.

(Telegraf.rs/RTS)