Hidrološka situacija u Srbiji stabilna: Reke mirne, službe na terenu 24 sata, bez opasnosti od leda

Hidrološka situacija u Srbiji je stabilna i očekuje se da takva i ostane najmanje u narednih desetak dana, rečeno je danas na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj je razmatrana aktuelna hidrološka i meteorološka situacija u zemlji, kao i informacije o opštem stanju na terenu i aktivnostima Sektora za vanredne situacije,

Direktor JVP ''Srbijavode'' Goran Puzović izjavio je da u narednih desetak dana očekuju stabilnu situaciju, da su reke mirne i da ne očekuju nikakve probleme.

Preporučujemo

"Na pojedinim deonicama, držimo vanrednu situaciju na mestima gde se izvode neki određeni radovi vezano za eksploataciju, koridore, puteve, bilo šta, samo da možemo da osmatramo da eventualno svaku pojavu na vreme saniramo ili rešimo. Sve su nam službe 24 sata na terenu", naveo je Puzović.

On je rekao da su u poslednjih sedam dana imali pojavu velikih voda u pograničnoj reci Poblećenica u opštini Priboj, gde je opština Priboj proglasila vanredne situacije u četiri mesne zajednice.

"Mi smo poslali kompletnu mehanizaciju, opremu i ljude da pomognemo na raščišćavanju tog terena. To su radili i 'Srbijašume' i sa Sektorom za vanredne situacije i lokalnim firmama u skladu sa njihovim opštinskim štabom za vanredne situacije sprovodimo mere na uklanjanju svih posledica i dovođenju u održivo stanje za ta pogranična sela", naveo je Puzović.

Dodao je da, kada se voda potpuno povuče, videće šta je iz domena "Srbijavoda" na čemu mogu da rade da te ljude zaštite.

Puzović je rekao da su u toku ove nedelje imali dva velika sastanka, od kojih je jedan bio u Šapcu, gde su ljudi iz sistema "Srbijavoda", zajedno sa ljudima iz privrednih preduzeća, prošli kompletnu pripremu za ono što ih očekuje do juna ove godine.

"Na tim sastancima smo jednostavno jedni drugima ukazali i sugerisali na šta treba da obratimo pažnju i da sve jedinice budu potpuno obučene i u komunikaciji i sa lokalnim štabovima i sa sektorom za vanrednu situaciju", rekao je Puzović.

Što se tiče drugog sastanka, rekao je da je on bio u organizaciji ministarke privrede Adrijane Mesarović tokom kojeg su upoznali Ministarstvo privrede kako funkcioniše sektor voda i na koji način sprovode mere.

"I ono što je negde glavni zaključak je da jednostavno sve lokalne samouprave za vode drugog reda ne izdvajaju ili izdvajaju simbolična sredstva. Svedoci smo da lokalne samouprave nemaju u svojim budžetima, jer 90 odsto opština nema ni jedan dinar ili ima možda milion dinara za vode drugog reda, a u Srbiji imamo 11.500 kilometara vodotoka drugog reda", rekao je Puzović.

Na to mu je odgovorila ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović koja je tražila da dostavi listu opština koje ne plaćaju za održavanje voda drugog reda.

V.d. direktora Republičke direkcije za vode Maja Grbić izjavila je da ne postoji upozorenje niti da na rekama postoji opasnost od pojave leda do sredine februara.

"Prema prognozi Republičkoj hidrometereološkog zavoda, ništa ne ukazuje na ekstremno nisku temperaturu koja bi mogla da uslovi pojavu leda u narednom periodu", rekla je Grbić.

Ona je rekla da se odbrana od leda sprovodi na tri sektora na reci Dunav: sektor od Plavne kod Vukovara do granice sa Mađarskom, drugi sektor je od Plavne kod Vukovara do Beograda i treći sektor jeste sektor od Beograda do brane Đerdap.

Istakla je da na celom slivu u našoj zemlji postoje stanice za osmatranje leda i da ni na jednoj nije primećema pojava leda.

"Ali svakako ono što mogu da kažem da smo mi u pripravnosti, da je država opredelila sredstva za angažovanje ledolomaca i da smo pre dva dana, naravno uz koordinaciju kabineta ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, održali jedan sastanak inicijativni sa centrom za razminiranje, gde smo razgovarali na temu potencijalne mere koja bi se mogla sprovesti i kod nas, a to je miniranje leda usred velikih obimnih ledostaja", rekla je Grbić i napomenuta da je takva mera u Srbiji korišćena samo jednom pre 80 godina.

Kako je rekla, time žele da omoguće, da u vremenu klimatskih promena, u situaciji da ledolomci ne mogu da reaguju imaju još jednu meru na raspolaganju.

"To je svakako još u pripremi, krenuli smo sa sastancima i nadam se da ćemo do sledeće zimske sezone, 26. i 27. imati neki pravni okvir i da ćemo moći da raspolažemo i sa tom merom", rekla je Grbić.

(Telegraf.rs/Tanjug)