Srbi podelili najluđe anegdote sa sahrane! Ovako nešto nema ni na filmu: "Svetomire, ti uhvati bidermajer"

Iako su sahrane prvenstveno tužni događaji, narodna iskustva potvrđuju da retko koji ispraćaj na onaj svet prođe potpuno normalno. Korisnici društvenih mreža nedavno su otvorili dušu i podelili svoja najupečatljivija sećanja, dokazujući da tanka linija između tragedije i komedije često prolazi baš kroz grobljansku kapiju.

Na popularnom forumu Reddit, ljudi iz Srbije su se prisećali anegdota sa sahrana, a mnoge od njih su nasmejale sve.

Preporučujemo

Ponekad se najneprijatnije situacije dese upravo zbog dečije nevinosti u trenucima koji zahtevaju ozbiljnost.

- Kad su nas uveli u kapelicu da zapale sveću, burazer i ja koji smo tada imali 4, 5 godina smo počeli da pevamo rođendansku pesmu i da duvamo svećice. Majka kaže da je hladan znoj oblio, rodbinu ionako retko viđamo sa njene strane, al' kad ih vidimo bude nezaboravno - napisao je jedan korisnik.

Sličnu scenu na groblju priredila je i jedna devojčica koja je grob zamenila za pozornicu.

- Popnem se lepo na grob i pevam Tanju Savić, a mikrofon mi je sveća... Naravno, uhvatim kad moji odu do dva tri groba okolo da obiđu. Imala sam 4 godine, glupačica - prisetila se jedna korisnica.

Seoske sahrane i specifičan mentalitet naših starijih sugrađana često su izvor crnog humora, naročito kada se u priču uplete umor ili sujeta.

- Kod mog dede u selu obično sanduk prevoze u traktorskoj prikolici. Prilikom jedne pauze moj deda seo na prikolicu, ćale mu tada prišao i pitao: "Šta je, proveravaš je l' udobno?". Deda đipio s prikolice, ceo dan nije pričao sa ćaletom. Drugi put deda nije išao na neku sahranu. Pitali ga zašto, a odgovor je bio: "Neće ni on meni doći" - navodi se u jednom od komentara.

Da sudbina voli da se poigra i u najtužnijim povorkama, pokazuje i neverovatan "peh" sa venca koji je postao legendaran u jednom selu.

- Pošto je put bio pravi seoski i traktor udari o kamen, padne jedan venac sa traktora, a čovek koji je išao baš iza traktora ga uhvatio. Tek se čulo iz povorke, citiram: "Svetomire, ti uhvati bidermajer" - podelila je jedna korisnica staru anegdotu.

Tehnologija u grobu takođe piše neverovatne scenarije, a reakcije sveštenstva u tim trenucima su neprocenjive.

-  Tetka kad je preminula, rođaci su stavili lične stvari u grob, između ostalog i mobilni telefon koji je bio uključen. U toku sahrane dok je sveštenik vršio opelo, telefon je počeo da zvoni. Svi u kapeli sa obe strane sanduka su pogledali u sanduk, a sveštenik onako zbunjen im je rekao: "Pa javite se" - napisao je jedan od učesnika u diskusiji.

Jedna od najbizarnijih priča stiže od fotografa koji je prisustvovao sahrani bogate bake iz inostranstva, gde je nepoverenje porodice preraslo u pravi horor-spektakl.

- Unuci donose bušilicu i otvaraju babu da provere da im nije neko uvalio prazan sanduk. To je bio toliki smrad da su krenuli da padaju u nesvest. Unuci se dosete da se fotkaju s babom pre nego što se zatvori sanduk i kreću jedan po jedan. Moj ćale slika, a oni posebno doterani, ispravi odelo, osmeh obavezan... - stoji u svedočanstvu ovog korisnika.

Nakon ukopa, drama se obično seli na ručal, gde se uz jelo i piće dešavaju propusti koji se pamte decenijama.

- Komšija Brko umro i sahranjen, dođemo na ručak, prilazi nam drugar i kaže: "Momci, čorba je super al' ja je ne bih jeo, uskočila mačka u nju, nastradala je jadna, izvađena je a kasno je bilo da se pravi druga". Sjedamo tako i gledamo kako narod kusa čorbu, niko ne progovara, komšija Rade je spucao tri tanjira - opisao je jedan korisnik.

Ipak, priča koja je ostavila najjači utisak odnosi se na snalažljivost u trenutku smrti i "transport" koji niko nije očekivao.

- Deda umro na Divčibarama, a ako prijave tamo smrt, kreću komplikacije i skup dovoz. Ratni plan: Mile seda u kola, obara zadnja sedišta, ubaci dedu kroz gepek i pod okriljem noći ga doveze kući. Posle 2-3 meseca pita moja keva Mileta: "Bre Mile, jel ti bila frka? Noć, planina, mrtav čovek pozadi?". A Mile: "Ma nije frka, jedino dok sam silazio niz Divčibare, kad god ja na kočnicu, a on me nogama gurka u leđa" - zaključuje se u ovoj neverovatnoj kolekciji narodnih iskustava.

(Telegraf.rs)