Jedan od najvećih poduhvata Srbije nakon Berlinskog kongresa: Potpis ovog ugovora napravio je veliki iskorak

Potpisivanje ugovora o izgradnji železničke pruge Beograd–Niš 3. februara 1881. godine predstavlja jednu od najvažnijih prekretnica u novijoj istoriji Srbije. Time je tadašnja Kneževina Srbija ne samo započela izgradnju prve železničke pruge na svojoj teritoriji, već je i simbolično zakoračila u industrijsko i moderno doba Evrope 19. veka.

Nakon Berlinskog kongresa 1878. godine, na kojem je Srbija stekla međunarodno priznatu nezavisnost, pred državnim rukovodstvom našli su se brojni izazovi. Među najvažnijima bila je potreba da se mlada država infrastrukturno i ekonomski poveže sa Evropom. Izgradnja železnice postala je jedan od ključnih državnih prioriteta, ali i međunarodna obaveza Srbije, jer je bila deo šireg plana povezivanja centralne Evrope sa Balkanskim poluostrvom i Osmanskim carstvom.

Preporučujemo

Ugovor o izgradnji pruge Beograd–Niš potpisan je tokom vladavine kneza Milana Obrenovića, koji je železnicu video kao sredstvo jačanja države, trgovine i međunarodnog ugleda Srbije. Pruga je zamišljena kao glavna saobraćajna arterija koja će povezati sever i jug zemlje, ali i omogućiti dalji nastavak železničkog pravca ka Vranju, Skoplju i Solunu, čime bi Srbija postala nezaobilazna tranzitna tačka na Balkanu.

Zbog nedostatka domaćeg kapitala, stručnjaka i tehničkih kapaciteta, izgradnja pruge poverena je stranim kompanijama, pre svega konzorcijumima iz Francuske i Austrougarske. Radovi su započeli ubrzo nakon potpisivanja ugovora i odvijali su se u izuzetno teškim uslovima. Gradnja je zahtevala probijanje brdovitog terena centralne Srbije, podizanje mostova preko velikih reka i izgradnju brojnih nasipa i useka, a sve to bez savremene mehanizacije kakva postoji danas.

Uprkos brojnim teškoćama, radovi su završeni u relativno kratkom roku. Pruga Beograd–Niš, duga oko 243 kilometra, svečano je puštena u saobraćaj 1884. godine. Taj događaj dočekan je kao praznik širom zemlje. Dolazak prvog voza u Niš pratio je veliki broj građana, a prisustvovali su i najviši državni i vojni predstavnici. Savremenici su beležili da je železnica dočekana kao čudo tehnike i simbol napretka.

Otvaranjem pruge, putovanje koje je ranije trajalo i po nekoliko dana, sada se skratilo na svega nekoliko sati. Time su se drastično promenili uslovi života i poslovanja. Trgovina je dobila novi zamah, poljoprivredni proizvodi brže su stizali do tržišta, a gradovi duž trase pruge počeli su ubrzano da se razvijaju. Beograd i Niš učvrstili su svoju ulogu glavnih privrednih i saobraćajnih centara u zemlji.

Istorijski značaj pruge Beograd–Niš ogleda se i u činjenici da je ona postala temelj daljeg razvoja železničke mreže u Srbiji. U godinama koje su usledile, železnica je nastavljena ka jugu, čime je ostvaren san o povezivanju Srbije sa Egejskim morem, ali i ka zapadu i severu, čime je zemlja sve čvršće integrisana u evropske tokove.

Više od veka kasnije, pruga Beograd–Niš ostaje simbol jednog od najvećih civilizacijskih iskoraka Srbije. Njena izgradnja nije bila samo infrastrukturni poduhvat, već i snažna poruka o ambiciji jedne male balkanske države da se uključi u savremene tokove svog vremena i izgradi temelje modernog društva.

(Telegraf.rs)