Izmerili smo koliko su teške torbe đaka od 1. do 5. razreda i ostali u šoku! Ovo niko nije očekivao

Nije tajna da su đački rančevi preteški mališanima u Srbiji, toliko da teret prelazi čak i šest kilograma. Pedijatri upozoravaju da posledice po zdravlje mogu biti čak i trajne i kažu da se nadaju da će mere, o kojima se "šuška" već neko vreme, konačno stupiti na snagu.

I ove godine, kao i svake, pokreće se ova tema, a roditelji kažu da muče pravu muku. Deca imaju minimum pet časova svakoga dana, te njihova đačka torba sadrži za svaki predmet knjigu i svesku, a pored toga mnogi predmeti često imaju i "radnu svesku", pa su to onda dve knjige i sveska po svakom predmetu. Tu je i dodatna oprema poput pernice za školu, ali i oprema za fizičko, za muzičko i likovno.

Preporučujemo

Dečija mala leđa ne mogu da podnesu toliki teret, a često ih vidimo na ulici na putu do škole iskrivljene i savijene i prvo što pomislimo je da je ranac veći od njih samih. Da ne zaboravimo da taj ranac sadrži i flašicu vode i užinu. Pitamo se gde sve to stane.

- Ja se isteglim svako jutro kad vodim ćerku u školu - priznao je jedan tata.

Jedna majka poslala je fotografije školskog ranca učenice petog razreda, koji je već prepun iako su tri knjige ostale u školi.

- Ovo su knjige i sveske za pet časova, s tim da su još tri knjige ostale u školi - dodala je majka.

Lekari upozoravaju: Kičma se krivi "kao kifla"

Čuveni srpski pedijatar dr Saša Milićević rekao je za Telegraf.rs da ovakvo preopterećenje dovodi do ozbiljnih deformiteta, te da preveliki teret direktno ugrožava mišiće koji bi trebalo da drže kičmu pravu.

- Na razvoj kičmenog stuba utiču mišići koji se nalaze pored kičme, takozvani paravertebralni mišići. Ti mišići moraju dobro da se razviju da bi kičmeni stub stajao pravo. Ako previše opteretimo te mišiće, onda dolazi do iskrivljenja kičme, takozvane kifoze, kada je ono iskrivljenje "kao kifla", ili skolioze, kad je iskrivljenje u stranu. Najčešće bude kifoskolioza, znači iskrivljenje i unapred i u stranu - objašnjava dr Milićević.

Kako je objasnio, ovo je učestali problem kod dece ne samo u Srbiji, već globalno.

- Deca vrlo često imaju kifoskoliozu. Drugo, deca dosta vremena provode na kompjuteru, na mobilnom telefonu, i to takođe krivi kičmu. Manje se kreću, manje razvijaju te paravertebralne mišiće, tako da opterećenje tim različitim rančevima i torbama jako dolazi do izražaja, pogotovo ako je asimetrično opterećenje. Najbolje je da bude ranac koji stoji na oba ramena, to bi bilo idealno.

Dečije torbe na točkiće u poslednje vreme veoma su popularne, ali pedijatar upozorava i na problem u vezi sa njima. Iako mališanima to olakšava put do škole, dugoročno može da stvori problem ako deca vuku torbe uvek istom rukom jer i tada može doći do iskrivljenja kičme.

- Vidim da će se sada neki propisi doneti koliko sme da bude školska torba teška do četvrtog razreda i od četvrtog do osmog. Nadam se da će to da zaživi, jer ono kad čovek vidi ono malo dete, devojčicu neku jadnu, savila se unapred, jedva vuče onaj ranac – stvarno čoveku bude žao - kaže Milićević.

Pedijatar je izneo i potencijalno rešenje koje bi prema njegovom mišljenju mnogo olakšalo deci, ali i roditeljima.

- Najidealnije bi bilo kada bi postojali ormarići u školi, pa da ta deca ne nose svaki dan sve, nego da donose samo ono što im treba za domaći. Da ne moraju svaki dan da nose toliko knjiga, pa patike za fizičko, pa ono za likovno... To je zaista njima teško, to je baš veliko opterećenje. Na sistematskim pregledima, skolioza i kifoskolioza su toliko česte, uz ravne tabane, to je jedan od najčešćih problema u dečijem uzrastu. Prosto, retko imamo dete koje ima pravu kičmu - objašnjava lekar.

Dečiji rančevi teže od šest do deset kilograma što bi značilo da sitnija deca nose čak i pola svoje težine na leđima, a osim što utiče na nepravilnost kičme, opterećuje i kardiovaskularni sistem.

- To je zaista preveliko opterećenje. Onda oni zauzimaju takozvani prinudni položaj. Ne stoje pravo, nego moraju da se nagnu u kontrasmeru, moraju da se nagnu unapred. Još ako je škola daleko, ako je uzbrdica, to onda opterećuje i kardiovaskularni sistem - srce i krvne sudove – i opterećuje kičmu. To je krajnje neprirodan, ne-fiziološki položaj. Recimo, kad je zima, mogu da se okliznu, mogu da padnu... Idealna stvar bi bila da se deca bave sportom, recimo plivanjem, pa da razviju te mišiće pored kičme. Ali roditelji u ovom uzrastu retko kad imaju vremena da ih vode na sport i onda je to jedno preopterećenje koje mnogo smeta.

Lekar razrešio i veliku dilemu

Doktor je za kraj razrešio dilemu koja je zastupljena kod nekih roditelja. Dok neki smatraju da deca treba sama svoje torbe da nose kako bi "ojačala", nekima ipak roditelji ponesu đačke torbe do samog ulaza u školu.

- Znate šta, ako je to neka umerena težina, onda to nije opasno. To zaista donekle razvija te mišiće. Ali ako je preopterećeno, ne može dete da nosi pola svoje težine na leđima. To je mnogo. Ne treba ih štedeti previše, ali zato treba ograničiti težinu da bi dete moglo slobodno to da nosi, a ne da dođe oznojeno. Ta deca se oznoje, pa se prehlade, dođu umorni u školu... jedva skinu taj ranac, čoveku se smuči život. Malo dete nosi ono što je teže od njega - zaključio je dr Saša Milićević.

(Telegraf.rs)