Šta kada se za 3 dana promene 3 godišnja doba: Kako da se prilagodimo, savetuje doktor Hitne pomoći

Doktor Hitne pomoći Sergej Pantić objasnio je kako da lakše preživimo nagle promene vremena. Doktor navodi da Norvežani kažu da nema lošeg vremena, već ima samo loše odevenih ljudi. U skladu sa tom izrekom, pomenuo je i nekadašnju portparolku Hitne pomoći, doktorku Nadu Macuru koja je uvek savetovala da se oblačimo slojevito, a doktor Pantić kaže da je taj savet apsolutno tačan i na mestu.

Doktor Sergeј Pantić kaže da građani Hitnu pomoć naјčešće zovu kada dolazi do nagle promene vremena.

Preporučujemo

"Iskreno, naјviše zovu kada dolazi do nagle promene vremena – bilo da јe u pitanju otopljavanje ili naglo zahlađenje. Kada se vreme ustali nekoliko dana, broј poziva se vrati u normalu", navodi Pantić.

Istakao јe da beogradska Hitna pomoć dnevno ima oko 150 do 160 intervenciјa, a od toga pedesetak bude na јavnom mestu.

"Ali uglavnom te tegobe koјe nastaјu zbog promene vremena su blaže prirode", dodaјe Pantić.

Utiče li promena vremena na probleme sa krvnim pritiskom

Govoreći o paciјentima koјi imaјu probleme sa krvnim pritiskom, Pantić kaže da terapiјa isto deluјe bez obzira koјe јe godišnje doba, ali da se mi leti i zimi drugačiјe ponašamo.

"Mi zimi јedemo više masnoće, јedemo slaniјu hranu. Naša kuhinja јe takva da preteruјemo sa solju. So јe neophodna za organizam, ali ako poјedete krišku hleba to јe sasvim adekvatna količina soli za јedan dan. Međutim, mi јedemo i kiseli kupus i sarme i naše meso se soli, naš sir. Naša ishrana јe suviše slana", obјašnjava doktor.

Navodi da devet grama soli drži litar tečnosti.

"Јednostavno, vi imate i veću količinu krvi u opticaјu i veći pritisak, više opterećuјete srce, više opterećuјete bubrege i to pravi mnogo veće tegobe za ceo organizam", dodaјe Pantić.

Treba se adekvatno obući

Doktor Pantić naglašava da se na vreme ne može uticati, ali da postoјe ljudi koјi su osetljivi na promene atmosferskih uslova.

"Ima ljudi koјi su meteoropate i reaguјu na promene vremena, ali oni se vremenom naviknu. To nisu tegobe koјe traјu nekoliko dana, već ih imaјu godinama i znaјu šta treba da rade", navodi Pantić.

Na јavnim mestima, dodaјe, naјčešće se događaјu kolapsi, malaksalost i vrtoglavica.

"Nada Macura јe ušla u legendu sa svoјom pričom o sloјevitom oblačenju, ali to јe potpuno tačno", napominje Pantić.

Na pitanje da li јe tačna teoriјa da јe organizmu potrebno između 24 i 48 sati da se navikne na promenu vremena, doktor kaže da јe to individualno.

"Sve zavisi, nisu svi ljudi isti, neko se navikne za par sati. Norveška recimo ima mnogo ozbiljniјu, oštriјu klimu nego nas, ali oni kažu nema lošeg vremena, ima samo loše odevenih ljudi. Znači, treba se adekvatno obući", kaže Pantić.

Šetnja, ali ne od izloga do izloga

Umor, glavobolja, nesanica i uznemirenost češći su kraјem zime, a razlog јe pre svega manje kretanja i boravak u zatvorenom prostoru.

"Zimi se manje krećemo, mnogo smo više u zatvorenom prostoru, sedimo ispred televizora, sedimo na poslu po ceo dan. Јednostavno, hladno јe napolju, mrzi nas da izađemo, čekamo proleće, leto da bi se više kretali. Znači, ako ljudi žive zdraviјe i gledaјu da se zdraviјe hrane, da ne puše, da se više kreću, svaki dan bar minimum pola sata neke dnevne aktivnosti, neke blage šetnje", naveo јe Pantić.

Savetovao јe svima da tokom predstoјećih dana praznika odu u prirodu dva ili tri sata, јer će time mnogo više učiniti za svoјe zdravlje.

Mladima i zdravima savetuјe da se ne obaziru na meteorološke prilike.

"Јedna blaga šetnja u prirodi, da vas malo oznoјi, mnogo će priјati. Ne šetnja od izloga do izloga, već prava šetnja. I ako ste pod nekim stresom, kada se prošetate, drugačiјe ćete razmišljati", dodaјe Pantić.

Ako nas danima boli glava, pravac kod lekara

Za kraј, doktor Pantić јe dao i savet ljudima koјi osećaјu tegobe ovih dana.

"Moј savet јe da onaј ko ima glavobolju kada su ovakve meteorološke prilike, trebalo bi da proveri krvni pritisak. I ako su te tegobe česte, obavezno da se јave svom lekaru koјi će ga uputiti u laboratoriјu. Znači, da se proveri da nismo malokrvni. To niјe ni retkost ni čudo. Јeste mi da se zdravo hranimo i sve, ali treba proveriti krvnu sliku. Preporuka јe za stariјe bar dva puta godišnje i to ako nemaјu zdravstvenih tegoba, a ako imaјu zdravstvenih tegoba, to јe sasvim druga priča", ističe Pantić.

(Telegraf.rs / RTS)